Abu Dabi je 28. novembra pokrenuo državnu kompaniju za veštačku inteligenciju – „ai71“. Zatim je, 11. decembra, Mistral, francuski proizvođač programskih jezika, koji postoji tek oko 7 meseci, najavio slično ulaganje vredno oko 2 milijarde dolara.
Četiri dana kasnije Krutrim, novi indijski startup, predstavio je prvi višejezični LLM u Indiji, jedva nedelju dana nakon što je Sarvam, star pet meseci, prikupio 41 milion dolara za izgradnju sličnih modela na indijskom jeziku.
Otkako je OpenAI, američka firma, pokrenula ChatGPT, svog pričajućeg bota, u novembru 2022. godine, skoro svaki mesec donosi niz vesti u vezi sa tom temom, piše The Economist.
A sada, dakle, imamo slučaj da se tri kompanije na različite načine takmiče da postanu nacionalni šampioni.
„Želimo da se „ai71“ takmiči na globalnom nivou, sa OpenAI-jem“, kaže Faisal al-Banai iz Saveta za istraživanje napredne tehnologije Abu Dabija, državne agencije koja stoji iza emiratskog startapa.
„Bravo za Mistral, to je francuski genije“, rekao je nedavno Emanuel Makron, predsednik Francuske.
ChatGPT i slična tehnologija, koji su napravljeni na engleskom, „ne mogu da obuhvate našu kulturu, jezik i etos“, izjavio je osnivač Krutrima, Bhavish Agarval.
Indijski bot je počeo na indijskom jeziku, jer prema rečima osnivača, oni „grade domaću kompaniju“.
Veštačka inteligencija je već duže vreme središte intenziviranja tehnološkog takmičenja između Amerike i Kine. Tokom prošle godine te zemlje su obećale 40 do 50 milijardi dolara po komadu za investicije u tu oblast.
Ni ostale zemlje ne žele da budu zaglavljene sa stranom tehnologijom nad kojom imaju malu kontrolu. U protekloj godini još šest posebno ambicioznih vlada širom sveta — Britanija, Francuska, Nemačka, Indija, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) — obećale su da će finansirati AI u ukupnom iznosu od oko 40 milijardi dolara.
Najveći deo toga novca će ići na kupovinu jedinica za grafičku obradu (gpus, tip čipova koji čini AI inteligentnim) i pravljenje fabrika za proizvodnju takvih čipova, kao i, u manjoj meri, podršku za AI firme.
Priroda i stepen umešanosti države varira. Industrijski kompleksi veštačke inteligencije su tek u povoju, ali je činjenica da postoje.
Počnimo od Amerike. Tamo je savezna vlada potrošila oko 50 milijardi dolara za pet godina kako bi povećala domaće kapacitete za proizvodnju čipova. Ideja je da se smanji američko oslanjanje na tajvanske proizvođače poluprovodnika. SAD se boje pre svega zbog toga što bi ako bi Kina izvršila invaziju na Tajvan, ta tehnologija bila u rukama crvene sile.
Takože, administracija predsednika SAD Džoa Bajdena uvela je brutalnu kontrolu izvoza, koja zabranjuje prodaju najsavremenije AI tehnologije, uključujući čipove i opremu za proizvodnju čipova, rivalima, kao što su Kina i Rusija. Takođe je zabranjeno radnicima u ovoj industriji da dele svoju ekspertizu u oblasti veštačke inteligencije sa tim zemljama.
Kineska strategija veštačke inteligencije je dobrim delom odgovor na američko tehnološko obuzdavanje. Prema podacima istraživačke firme JV Insights, između 2021. i 2022. godine kineska država je potrošila skoro 300 milijardi dolara da ponovo stvori lanac snabdevanja čipovima (za veštačku inteligenciju i druge poluprovodnike) kod kuće, kako bi bila imuna na sankcije Zapada.
Mnogo tog novca je verovatno bačeno, ali je sigurno i pomoglo kineskim kompanijama da dizajniraju i proizvedu iznenađujuće sofisticiran GPU prošle godine.
Centralne i lokalne vlasti takođe usmeravaju kapital u AI kompanije preko državnih fondova za usmeravanje, od kojih skoro 2.000 širom zemlje ulaže u sve vrste tehnologija za koje se smatra da su strateški važne.
Komunistička partija takođe daje novac tehnološkim prioritetima. Često to čini tako što se obračunava sa određenim sektorima (u decembru sa sektorom video-igara).
Vlada takođe promoviše razmenu podataka, gde preduzeća mogu da trguju komercijalnim podacima o svemu, od prodaje do proizvodnje, omogućavajući malim firmama sa ambicijama za AI da se takmiče tamo gde su ranije mogle samo velike firme bogate podacima. U Kini sada postoji 50 takvih berzi.
Elementi ovog državnog pristupa veštačkoj inteligenciji i tehnologiji sada se oponašaju u drugim delovima sveta, posebno u naftnim državama Zaliva. Budući da su autokratije, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati mogu lakše intervenisati u ovu industriju.
Osim što imaju dovoljno sredstava za materije i neophodnu tehnologiju, ove zemlje su toliko bogate da sve više rade na svom ljudskom kapitalu. Tako na primer njihovi univerziteti sve više sustižu najpriznatije svetske fakultete.
AI program na Univerzitetu za nauku i tehnologiju Kralj Abdulah, saudijskoj instituciji, i Univerzitetu veštačke inteligencije Mohamed bin Zajed u Abu Dabiju, prvoj svetskoj školi usmerenoj na veštačku inteligenciju, imaju predavače sa svetskih univerziteta, kao što su Univerzitet Kalifornije, Berklija i Univerziteta Karnegi Melon u Pitsburgu.
A skoro svi diplomci, kojih ima nekoliko stotina godišnje, ostaju u regionu da bi radili u lokalnim firmama i laboratorijama, kaže prorektor Timoti Boldvin (koji je i sam došao na Bliski istok sa Univerziteta u Melburnu).
Treća grupa vlada kombinuje elemente američkog pristupa sa onim iz Kine i Emirata. EU ima svoju verziju američkih podsticaja za domaću proizvodnju čipova. Nemačka, recimo, plaća trećinu računa od 30 milijardi evra novoj fabrici čipova koju će tamo izgraditi Intel, američki proizvođač čipova.
Izvan bloka, Britanija je obećala da će tokom pet godina usmeriti milijardu funti za veštačku inteligenciju i superračunare. Indijska vlada promoviše proizvodnju, uključujući poluprovodnike, sa izdašnim „podsticajima za proizvodnju“.
Prirodno je da zemlje žele određenu kontrolu nad onim što se može pokazati kao tehnologija od velikog uticaja i značaja. Naročito u osetljivim i visoko regulisanim sektorima kao što su odbrana, bankarstvo ili zdravstvena zaštita, gde se mnoge vlade radije ne bi oslanjale na uvezenu veštačku inteligenciju.
