Nakon jučerašnje izjave ministra odbrane Miloša Vučevića da je Generalštab Vojske Srbije pokrenuo inicijativu ka predsedniku Srbije, kao vrhovnom komandantu, o ponovnom reaktiviranju zakona koji definiše obavezno služenje vojnog roka, u domaćoj javnosti pojavila su se podeljena mišljenja po tom pitanju.
Vučević je tom prilikom objasnio kako Ministarstvo predlaže da vojni rok ne traje duže od četiri meseca, dodajući da se inicijativa pokreće na osnovu procene bezbednosti u državi. On je takođe naveo i kako ovakva odluka ne predstavlja nikakvo zveckanje oružjem, već da Generalštab Vojske Srbije poseduje ozbiljnu stručnu dokumentaciju koja će argumentovati zašto obavezni vojni rok treba ponovo da se uvede.
„Posle 13 godina mi imamo potrebu za popunjavanjem rezervnog sastava. Nama je 13 generacija izašlo iz sastava Vojske Srbije, nije bilo obaveznog vojnog roka. Naše bezbednosne potrebe su da imamo nove regrute koji su uvek spremni da čuvaju državu. Razumemo bezbednosne rizike. To nije samo potreba koja je karakteristična za Srbiju, mnoge evropske države aktiviraju obavezni vojni rok. Ništa se preko noći neće rešiti. Moramo da dobijemo i vremenski okvir u kojem ćemo pripremiti kasarne za prijem regruta, ako se vrati obavezan vojni rok. Takođe, vrlo jasno ćemo izaći sa finansijskim planom i šta će sve to predstavljati za budžet Srbije kada budemo dobili jasan okvir“, objasnio je Vučević.
Kao i svaki put kada se od strane državnog vrha plasira ova tema ili čak pokrene neka konkretna inicijativa, javnost je uvek prihvati podeljenog mišljenja. Dok je za jedne ponovno uvođenje redovnog odsluženja vojnog roka ispravan potez, za druge je to gubljenje sredstava i vremena, dok treći iza ovakvih odluka (iako ih možda podržavaju), vide skrivene namere vlasti.
Istaknuti ljudi bliski Vojsci Srbije bili su prvi koji su dali svoje (paradoksalno) ne toliko pozitivno mišljenje o najnovijoj inicijativi. Bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije i lider opozicione stranke „Srbija centar“ Zdravko Ponoš je ideju da se vrati služenje vojnog roka ocenio kao „priznanje režima da nakon 11 godina njihove vladavine, Vojska nije ono što bi trebalo da bude“.
Ministar Vučević obavestio da je Generalštab pokrenuo "inicijativu" da se vrati služenje vojnog roka. Ostavimo po strani čemu ova tema ponovo i baš sada, ali je to svakako priznanje režima da nakon 11 godina njihove vladavine, Vojska nije ono što bi trebalo da bude. U redu je da…
— Здравко Понош (@ZdravkoPonos) January 4, 2024
„Ostavimo po strani čemu ova tema ponovo i baš sada, ali je to svakako priznanje režima da nakon 11 godina njihove vladavine, Vojska nije ono što bi trebalo da bude“, saopštio je Ponoš na društvenoj mreži „X“.
„Pitanje za ministra Vučevića: Da li je ‘inicijativa’ Generalštaba potkrepljena analizom i pokazateljima, za početak i jednostavnim rečnikom koliko košta i koliko vremena treba da se vojska ‘preuredi’ po toj ‘inicijativi’ Generalštaba; koliko košta i koliko vremena treba da se ‘opravi’ aktuelni model, tj. neuspešna profesionalizacija Vojske?“, dodao je on.
Juče se oglasio i predsednik Vojnog sindikata Srbije Novica Antić ocenivši da niko iz vlasti ne želi da preuzme odgovornost za razaranje Vojske Srbije kao institucije i da vlast zbog toga sada pokušava da vrati obavezni vojni rok.
„Ne vidim na osnovu čega oni to predlažu. To nije moguće uvesti iz mnogo razloga, između ostalog zbog Prigovora o savesti u Ustavu Srbije. Tako da se ponovo vraćamo na dobrovoljnost, jer nema modela, nema javne rasprave“, rekao je Antić.
On je naveo da Vojsci Srbije na mesečnom nivou treba 10.000 regruta, ali da se takođe pokreće pitanje rodne zastupljenosti i da li će obavezan vojni rok važiti i za žene.
„Takva odluka zahtevala bi izmene čitavog seta vojnih zakona. Mi od 2010. nemamo obavezan vojni rok, prema podacima Generalštaba je prošle godine 12.000 ljudi napustilo vojsku. Zaposleni u vojsci su marginalizovani, rade prekovremeno, ne viđaju svoje porodice, nemaju topli obrok, a plate su nešto više od minimalne zarade“, zaključuje Antić.
Vojni analitičar i saradnik Nedeljnika Aleksandar Radić je za Agenciju Beta izjavio da bi bilo dobro da inicijativa za obavezno služenje vojnog roka zaživi u Srbiji, ali da ljudi koji to treba da sprovedu nisu dorasli zadatku.
On takođe navodi da su iskustva rata u Ukrajini i Gazi pokazala da je potrebno stvoriti masovnu vojnu organizaciju i da profesionalna vojska nije dovoljna.
„Postojao je trend formiranja profesionalne vojske koja je mala i visoko obučena. To je dobro zvučalo, ali potrebna je i masovnost“, naveo je Radić.
Dodao je da je četiri meseca kratak rok za obuku i da je iskustvo u drugim zemljama pokazalo da je potrebno da vojni rok traje barem šest meseci.
„Predlog da vojni rok traje do četiri meseca deluje mi kao kompromis između prepoznavanja potrebe Vojske Srbije i želje da se napravi što manja negativna reakcija u javnom mnjenju“, objasnio je Radić.
O potencijalnom vraćanju vojske u Srbiji izvestili su i strani mediji. Asošijejted Pres je o tome pisao uz osvrt na to da je inicijativa pokrenuta u vreme kada se nastavlja eskalacija tenzija na Balkanu.
„Usled nastojanja da profesionalizuje oružane snage, Srbija je suspendovala obavezno služenje vojske 2011. godine, ali sada deluje da je blizu odluke o njegovom vraćanju, uprkos zabrinutosti da vlada neće lako naći novac za finansiranje masovne obuke“, navodi AP.
Kako piše AP, tenzije su pretežno vezane za „bivšu srpsku pokrajinu Kosovo, čiju nezavisnost, proglašenu 2008. godine, ne priznaju Srbija i njeni saveznici Rusija i Kina„.
„Iako je formalno neutralna, srpska vojska održava bliske veze sa Rusijom, odakle nabavlja većinu naoružanja, uključujući borbene avione i tenkove“, piše američka agencija.
U tekstu se dodaje da Srbija takođe održava srdačne odnose sa NATO-om, čije su mirovne snage stacionirane na Kosovu od 1999. godine, „kada je zapadna vojna alijansa intervenisala da zaustavi krvavi obračun Beograda sa separatistima, kosovskim Albancima„.
Još jedan nestabilan region je Bosna i Hercegovina, „gde separatistički lider bosanskih Srba Milorad Dodik preti da će proglasiti nezavisnom polovinu Bosne koju kontrolišu Srbi i da će je ujediniti sa susednom Srbijom“, navodi AP.
Oglasile su se i neke političke stranake i shodno svom političkom programu i ideologiji dali svoje viđenje ponovo autuelizovane teme.
Srpska stranka Zavetnici podržala je inicijativu Generalštaba Vojske Srbije o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka i pozvala Ministarstvo odbrane i Vladu Srbije da što pre pripreme potrebnu zakonsku regulativu kako bi ta odluka stupila na snagu.
„Naša stranka je u više navrata isticala da je Srbiji potrebno obnavljanje redovnog služenja vojnog roka jer bi to pored poboljšanja bezbednosne situacije pozitivno uticalo na vraćanje sistema vrednosti i etike kod mladih generacija i na razvoj srpskog društva u celini. Obavezni vojni rok je važan u očuvanju i jačanju vojne neutralnosti, koja je neodrživa ukoliko država nema moderan i savremen način vršenja vojne obaveze“, naveli su Zavetnici u saopštenju.
Sa druge strane, Liga socijaldemokrata Vojvodine ocenjuje da je ovo „još jedan populistički pokušaj naprednjačke vlasti da zadovolji desno, konzervativno biračko telo“.
U saopštenju su naveli da „Srbija, kao jedna od najsiromašnijih evropskih država, ima mnogo većih problema od držanja mladih ljudi u kasarnama. Devedesete godine nisu bile davno. Hiljade mladih ljudi je stradalo u ratnom vihoru. Treba li ponovo da decu šaljemo u ratove da bi neko popunio svoj patriotski ego“.
