Bure baruta na Bliskom istoku: Priča o vuku i dečaku i šta kada se konačno dogodi

Juče se navršilo tačno tri meseca otkako se sukob na Bliskom istoku ponovo rasplamsao. Nakon brutalnog napada Hamasa na Izrael tog 7. oktobra prošle godine, bilo je jasno – a tome nas je naučila istorija – da se do raspleta novog poglavlja u burnim odnosima Izraelaca i Palestinaca ne može doći jednostavnim putem. Osim toga što rasplet sam po sebi nije toliko jednostavan, varnice između Izraela i njegovih islamskih suseda, dodatno su zakomplikovale fabulu, tako da je, na tačno tri meseca od izbijanja rata, glavna tema Blinkenova turneja po istoku, koja za cilj ima da pokuša da spreči širenje požara na ostatak inače zapaljivog regiona.

„To je sukob koji bi lako mogao da metastazira i izazove još veću nesigurnost i više patnje“, rekao je američki državni sekretar nakon sastanaka u Dohi, i naglasio da SAD rade na „sprečavanju širenja sukoba“ na Bliskom istoku.

Ono što trenutno najviše zabrinjava Blinkena, ali i (što je možda i važnije) ljude koji žive u regionu, jeste potencijalna eskalacija između Izraela i Libana, tačnije Hezbolaha koji je takođe blizak Iranu, a kojima je, navodno, IDF čak 34 puta pogodila pogranične punktove. Benjamin Netanjahu mogao bi da otvori novu liniju fronta kako bi učvrstio svoj položaj u zemlji i spasio svoju političku karijeru koja je čak i pre rata bila neizvesna.

„Netanjahuova popularnost opala od početka rata sa palestinskim Hamasom, jer javnost dobar deo krivice za propuste koji su omogućili napade palestinskih ekstremista svaljuje na njega”, pisao je Vašington post. Mogućnost šireg sukoba sa Libanom, može se nagovestiti i u retorici izraelskih zvaničnika, koji su više puta rekli da Hezbolah mora biti potisnut sa izraelsko – libanske granice u skladu sa Rezolucijom 1701 Saveta bezbednosti iz 2006. godine. Govorili su isti ti zvaničnici da će se to postići vojno, ako ne može diplomatski.

„Sugerišem da teroristička organizacija Hezbolah nauči lekaciju koju je Hamas već naučio u proteklim mesecima, da ni jedan terorista nije imun. Odlučni smo da štitimo naše građane i vratimo stanovnike severa bezbedno u njihove domove. To je naš nacionalni cilj“, rekao je Netanjahu, misleći na građane Izraela koji su evakuisani sa severa zemlje zbog skoro svakodnevnih prekograničnih sukoba.

Hezbolah je u nedelju pogodio bazu kontrole vazdušnog saobraćaja na severu Izraela. To je iste večeri saopštila izraelska vojska i pritom ponovo upozorila da je „još jednan rat“ s tom libanskom militantnom grupom realan scenario. Taj napad Hezbolaha bio je jedan od najozbiljnijih u sporadičnim razmenama vatre sa Izraelom koje prethodnih meseci prati rat u Gazi.

Hezbolah je opisao svoj raketni napad kao „početni odgovor“ na ciljano ubistvo najvišeg lidera Hamasa Saleha al-Arurija u samom uporištu Hezbolaha u Bejrutu prošle nedelje, za koje je bila optužena Izraelska vojska. Ubistvo u Bejrutu 2. januara je bio kritičan trenutak koji je nagovestio zaoštravanje situacije na Bliskom istoku, naročito zbog činjenice da se dogodilo u srcu Libana, ali i zbog činjenice da je Saleh Aruri, kao drugi čovek Hamasa bio navodno blizak Iranu.

U vazdušnom napadu na Bagdad dva dana kasnije, poginuo je i visokopozicionirani komandant iračkih oružanih formacija, podržanih od strane Irana. Savez šiitskih milicija nazvan Snage narodne mobilizacije, koji je pod kontrolom iračke vojske, saopštio je tog dana da je njegov zamenik šefa operacija u Bagdadu Muštak Taleb al-Saidi ubijen u napadu na štab logističke podrške „kao rezultat brutalne američke agresije“. Tvrdnje o umešanosti SAD-a, kao (i dalje) izraelskog saveznika, otvorile su dodatne sumnje i zabrinutost o širenju sukoba na ostatak Bliskog istoka.

Tenzije nisu zaobišle ni Siriju. Izrael je više puta pogađao Siriju od 7. oktobra. Krajem decembra, iranski državni mediji izvestili su da je Sejed Razi Musavi, visoki zvaničnik iz Korpusa garde islamske revolucije, ubijen u Damasku, što je bio jednako značajan potez koliko i Arurijevo u Bejrutu, tumačili su stručnjaci.

Potencijalno žarište može biti i Crveno more. Jemenski pobunjenici Huti (takođe jako bliski Iranu) su od samog početka rata ispaljiva rakete visokog dometa put Izraela. U znak solidarnosti sa Hamasom, Huti su više puta izvodili napade na trgovačke brodove koji su prolazili Crvenim morem, čime su destabilizovali razmenu robe u čitavom regionu. Tu su se umešale i Sjedinjene Američke Države preko inicijative “Operation Prosperity Guardian”. Došlo je čak i do sukoba kada je Američka mornarica potopila tri plovila pod kontrolom Huta.