Pretposlednjeg dana aprila 1975, u Sajgon je stigao Božić. I to „beli“.
Nešto nakon podneva, voditelj američkog vojnog radija obavestio je svoje sunarodnike rasejane po južnovijetnamskoj prestonici da „temperatura u Sajgonu trenutno iznosi 105 stepeni Farenhajta“, „da će nastaviti da raste“, i da nakon njegovog kratkog obraćanja sledi pesma „I’m Dreaming of White Christmas“. Već sledećeg trenutka iz radio-aparata zakrčao je „sinatrovski“ glas Binga Krozbija, i samo nekoliko uvodnih stihova koji govore o „sanjanju belog Božića“ i „deci koja pokušavaju da čuju zvonca saonica u snegu“ bilo je potrebno da svi oni kojima je pesma bila upućena prepoznaju poruku koja se iza njenih idiličnih zimskih prizora krila – severnovijetnamske trupe samo što nisu umarširale u Sajgon, što je značilo da je vreme za evakuaciju.
Nekoliko sati kasnije, ulice Sajgona bile su preplavljene pomahnitalim i preplašenim bujicama ljudi koji su očajnički pokušavali da se dokopaju neke od dvadesetak pozicija sa kojih su prenatrpani američki helikopteri poletali ka Južnom kineskom moru i brodovima za evakuaciju. Pomama je bila tolika da su agenti CIA i Stejt departmenta oružjem morali da brane zgradu američke ambasade u Sajgonu čiji je krov poslužio kao jedno od evakuacionih uzletišta.
Uz svaki primerak novog broja Nedeljnika dobijate magazin „Istorija“ na poklon
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS