Fudbaleri Crvene zvezde savladali su ekipu Olimpijakosa rezultatom 3:1, u 2. kolu Lige šampiona. Na stadionu Rajko Mitić crveno-beli su uspeli da preokrenu rezultat i posle jednog gola zaostatka na poluvremenu upišu tri važna boda. Uradili su, istina, i mnogo više od toga.
Izabranici Vladana Milojevića od početka meča nisu blistali. U smušenom otvaranju obe ekipe, Olimpijakos je izgledao pribranije, a ništa nije ličilo na neke od evropskih noći prošle jeseni – ni broj navijača, ni njihova energija, ni igra tima u crveno-belom.
Razlozi se mogu tražiti među različitim faktorima, ali je činjenica da je celokupni manjak energije omogući grčkoj ekipi da se razmaše.
I pored toga, nije bilo ozbiljnih prilika. A onda je Milan Borjan napravio glupost i svojom velikom greškom doveo Grke u vođstvo. Jeste udarac Semeda imao čudnu putanju, ali je istina da to nije ni bio udarac, već povratna lopta koja je završila u mreži.
Navijači su bili nezadovoljni, a ekipa Vladana Milojevića izgledala je ozbiljno uzdrmano.
Izgledao je njegov tim kao u poslednja dva derbija protiv Partizana i nimalo nije podsećao na tim koji je bio spreman da se „pobije“ i sa mnogo jačim rivalima od Olimpijakosa.
A onda se dogodio prelomni trenutak utakmice. Crveni karton koji je dobio Benzija nakon, istina, nešto „mekšeg“ faula koji je kažnjen drugim žutim kartonom, pred Zvezdu je stavio ključno pitanje – biti ili ne biti. Za čitav Milojevićev projekat.
Imaš pola sata igrača više na domaćem terenu, koji ni gostima nije previše gostujuć, ali imaš sve u svojim rukama i ne smeš da pogrešiš.
Zvezdi je, pisali smo o tome, neophodan fudbal i sve što nije čist fudbal, sa porazima, pobedama, napadima u naletu i šmekerskim nadmudrivanje, to nije zvezdaški.
Milojević je to znao (rekli smo vam da ne brinete).
Zamenio je veoma lošeg Van la Paru i indisponiranog Jovančića kojem je publika – koliko samo tim ljudima nedostaje fudbalskog vaspitanja, a zašto ne reći i kućnog – zviždala više puta tokom meča, a u igru ubacio Boaćija i Vulića.
Vulić je izjednačio, a Boaći povezao redove crveno-belih vršeći odličnu preraspodelu lopti. Na kraju je sve rešeno posle kornera. Sa istog mesta sa kojeg je Pavkov onomad nokautirao budućeg prvaka Evrope.
Prvo je Milunović bio najviši u skoku, a zatim Boaći najsnalažljiviji.
I Crvena zvezda je pobedila. Igrajući fudbal, sa dva napadača koji su dobro funkcionisali i uz vetar u leđa.
Bilo bi pogrešno reći da je sve bilo kao u bajci i pitanje je kako bi se utakmica razvijala da nije bilo isključenja Benzije, ali su crveno-beli naučili lekciju. Kada si u prednosti, iskoristi je.
Ova tri boda veća su za sve one ubijene demone posle brojnih utakmica sa jalovima napadima bez šuta u okvir gola, posle ljutnje navijača zbog cene karata, posle negativne atmosfere i ne baš najbolje letnje transfer politike.
Pobeda protiv Olimpijakosa pobeda je protiv sopstvene senke koja se nakačila na tim Vladana Milojevića.
Kada je ona pobeđena, jasno je da nema mnogo protivnika kojima Zvezda ne može da se suprotstavi.
Tagovi
