Prvi ,,Svetski dan Vranca,, biće održan u Skoplju 5. oktobra 2019. godine. Organizator je asocijacija ,,Wines of Macedonia” u saradnji sa proizvođačima Vranca iz regiona. Elena Mladenovska-Jelenković izvršna direktorka udruženja „Wines of Macedonia“ ističe da je Vranac izuzetno značajna sorta koja dolazi sa našeg podneblja i neohodno je da je svet upozna.
1. Udruženje „Wines of Macedonia“ organizuje 5. oktobra prvi svetski dan vranca. Odakle ideja za ovaj događaj i šta je cilj udruženja ?
E. M. J.: Udruženje ,,Vina Makedonije,, od svog osnivanja 2010. godine ima za cilj da promoviše kvalitet i imidž makedonskih vina na globalnoj vinskoj sceni, kao i da strateški podrži razvoj vinskog sektora i poveže industrije, kao što su poljoprivreda i turizam. Organizacija je primer da je važno udruživanje i zajednički nastup pred međunarodnom publikom i potrošačima na različitim tržištima širom sveta. Zbog iskustva i prisustva u svetu, počevši od činjenice da još uvek nismo poznati kao vinski region inicijatori smo i osnivači prve „Balkanske mreže vina“ koja će biti zvanično predstavljena 4. oktobra, kao i organizatori prvog „Svetskog dana vranca“ koji će se održati u Skoplju 5. oktobra. Ovaj dan može da stane rame uz rame sa drugim međunarodnim danima koji se širom sveta slave za druge sorte. Cilj je povećati prepoznatljivost Balkana kao vinskog regiona i otvoriti vrata drugim sortama. U svetu se trend obeležavanja određene sorte vina u poslednjoj deceniji pokazao kao veoma koristan, posebno u kontekstu njenog pozicioniranja na međunarodnom tržištu i povećanja prodaje vina sorte koja se slavi.
2. Šta je planirano da se predstavi na događaju i ko su učesnici?
E. M. J .: 5. oktobra 2019. u hotelu Hilton u Skoplju, održat će se celodnevni program koji uključuje otvaranje i oficijalnu inauguraciju Svetskog dana vranca od strane visokih političkih lidera i predsednika Udruženja ,,Vina Makedonije“ Svetozara Janevskog, naučnih prezentacija o ovoj sorti, panel diskusije i masterClass sa vinskim profesionalcima iz sveta koji su istražili ,,vranac“. Među njima su poznavaoci vina „Master of wine“ Carolyn Gilby, Darrel Joseph i Peter McCombie, vinski novinari Evropske unije, uključujući Thomasa Brandla iz Nemačke, kao i vinske sudije, Nicolas Angelina iz Velike Britanije i Darrius Allin „Master sommelier“ iz Hong Konga. Manifestaciju su podržali i drugi vinski profesionalci iz regiona sommelijeri, istraživači, specijalizovani novinari, vinski fotografi, blogeri iz Slovenije, Hrvatske, Srbije i Makedonije. Na događaju će biti predstavljena i prva degustacija čiji je cilj definisanje posebne čaše za ,,vranac,,. Za širu publiku i sve zainteresovane posetioce, popodne će se održan i ekskluzivni salon vina sorte „Vranec“ koji proizvode vinari „Bovin“, „Brzanov“, „Vardarska dolina“, „Venec“, „Vinarija Valandovo“ ,,Dalvina,, ,,Ezimit“, ,,Imako“, ,,Kamnik“, ,,Kartel“, ,,Kuvin“, ,,Popov“, ,,Popova Kula“, ,,Puklavec“, ,,Sopot“, ,,Stobi“ i ,,Tikves“, kao i vinarije iz Vukoje iz Bosne i Hercegovine, vinarija Aleksic iz Srbije, Vinarije Rupice, Lipovac i Brajović iz Crne Gore i mnoge druge iz regiona. Događaj počinje konferencijom o vrancu kao sorti i to sa naučnog aspekta dok je drugi deo marketinški o strategiji nastupa na tržištu. Na panelu će se diskutovati sa vinskim stručnjacima iz sveta I to na temu kako da iskoristimo Vranac za promociju celog regiona. Popodne će biti održane radionice, a nakon toga počinje salon vranca koji će biti otvoren za javnost od 16:30 do 22:00 časova.
3. Recite više o Vrancu kao sorti i njenoj rasprostranjenosti?
E. M. J: Makedonija se smatra drugim domom „vranca“, jer je najzastupljenija sorta u našoj zemlji sa oko 11.000 hektara vinograda, jer su agroekološki uslovi skoro savršeni i daju izuzetan prinos. Vranac je važan deo vinskog i kulturnog nasleđa celog regiona, potiče iz Crne Gore, ali je sorta koja je karakteristika celog Balkana i koja je uvek interesantna za međunarodnu vinsku publiku i jedna od omiljenih domaćih. Zato ovaj prvi svetski dan vranca koji slavimo uključuje proizvođače iz svih krajeva gde se Vranac uzgaja. On je vrlo otporan na visoke temperature i ima svetlu budućnost u kontekstu klimatskih promena. koj poseduje naš „vranac“. Čak su i svetski proizvođači vina sve više zainteresovani za ovu sortu, a neke zemlje već eksperimentišu sa „vrancem“ kako bi utvrdili da li će dugoročno odgovarati njihova klima. Kada smanjimo prinose od 5 do 7 tona po hektaru, dobijamo sjajno vino i zrele tanine, a enolozi proizvode fantastično vino. „Vranec ili Vranac“ kao sorta je odličan za mešanje sa drugim sortama. Iz svih gore navedenih razloga, vinarije i naravno udruženje „Vina Makedonije“ postavljaju upravo vranac kao sortu sa najvišom prioritetom i kao sastavni deo procesa izgradnje ugleda i jedinstvenosti našeg regiona kao vinske destinacije.
4. Kako ste došli na ideju da Makedonija bude centar takvih aktivnosti, a da udruženje „Vina Makedonije“ učestvuje u aplikaciji za unapređenje regionalne saradnje u vinskoj industriji?
E. M. J: Vođeni idejom da smo „jači zajedno“ sa projektom „Vino kao most koji povezuje zapadni Balkan“ aplicirali smo za fond Zapadnog Balkana i sa predlogom projekta i predivideli smo formiranje „Balkanske vinske mreže“. Svrha ovog umrežavanja je povezati i unaprediti razvoj vinskog sektora u regionu, vinogradarstvu, vinskom turizmu i zajedno rešiti sve zakonske prepreke koje se pojavljuju prilikom plasiranja vina iz našeg regiona na treća tržišta. Ostale zemlje na našem području nemaju tako jaku asocijaciju vinara kao „Vino Makedonije“, koje je u saradnji sa državnim institucijama adekvatno fokusirao na specifične izazove proizvođača vina i međunarodnu promociju vina.
Zbog toga je naša asocijacija pokrenula inicijativu za povezivanje različitih organizacija iz drugih zemalja, poput „Wina Q“- Centra za vinsku kulturu u Srbiji iz Beograda, Udruženja građana „Salon Žilavke“ iz Trebinja iz Bosne i Hercegovine i „Vinske akademije Crne Gore“ iz Podgorice. Naše partnerstvo je dobilo podršku za stvaranje mreže u regionu, koja će delovati kao veza i zajednička promocija vina iz balkanskih zemalja. Oficijalno pokretanje mreže, potpisivanje memoranduma o saradnji i verifikacija akcionog plana i regionalne strategije, obaviće se 04.10.2019. u Skoplju, tokom prve regionalne konferencije ,,Balkanske vinske mreže,,. To je veliko dostignuće, kao i strateška veza između relevantnih aktera i zainteresovanih strana u vinskom sektoru između šest zemalja Zapadnog Balkana. Na događaju ćemo imati i goste drugih balkanskih zemalja koje su već u Evropskoj uniji, goste iz Grčke, Bugarske, Slovenije, Rumunije i Hrvatske, kako bismo se upoznali sa našim ciljevima i sarađivali u budućnosti na građenju Balkana kao vinskog regiona. Zajednički rad, stvaranje zajedničke vinske priče i povezivanje vinskih puteva regiona doprineće većoj promociji na međunarodnom tržištu. Inače naša zemlja kao najveći proizvođac Vranca je do sada ulozila više od 2.000.000 eura samo za promociju vranca na internacionalnom nivou, bez regiona.
5. Vina iz regiona su veoma kvalitetna i zaslužuju bolju poziciju na svetskoj vinskoj mapi. Kakav je plan za budućnost?
E. M. J: Visokokvalitetna flaširana vina nude odličnu vrednost za uloženi novac i ona su najjača strana u konkurenciji na svetskom tržištu. Vina naših vinarija osvajaju vrhunske nagrade u svetu kao i poznati vinski regioni. Potrošači su u potrazi za novim ukusima, ali i kvalitetom i zato mislim da je sada pravo vreme da pojačamo napore u promociju i zauzmemo svoje zasluženo mesto, ali I da ojačamo brend. Da bi se to postiglo potrebno je kontinuirano ulaganje u sve segmente proizvodnog procesa, u komercijalnom sektoru, inovacije i naravno u prenos znanja. Za bolje pozicioniranje celog regiona radićmo zajedno sa partnerima iz BWN, BWC I drugim instituacijama. Imamo postavljene ciljeve i nadamo se da ćemo realizovati naš ambiciozni plan. Vreme je da ceo svet sazna koji je potencijal Balkana za proizvodnju vina.
6. Da li posebno Vi uživate u promociji vina?
E. M. J: Promocija vina je iskorak u približavanju svetskoj sceni na tržištu i prepoznavanju potrošača u Evropskoj uniji i širem sveta. Za mene je to motiv predanog rada i napretka. U narednom periodu jedan od naših prioriteta je raditi na definisanju standarda u proizvodnji grožđa i promociji vinogradarstva. To radimo kako bismo obezbedili sirovine visokog kvaliteta koje će garantovati premijum kvalitet koji se zahteva na svetskom tržištu. Želimo da se takmičimo sa najboljima, posebno imajući u vidu da u vinskoj industriji znamo da zaista možemo ponuditi nešto posebno.
