Ima li Evropa dovoljno oružja za Ukrajinu?

Taktika iscrpljivanja – u koju obično prerastaju dugi sukobi, velikih razmera, koje vode vojno sofisticirani protivnici, što su trenutno Rusija i Ukrajina – obično se okončavaju u korist onih koji imaju bolju industriju oružja.

Ruska ekonomija je skoro 14 puta veća od ukrajinske, ali udruženi resursi ukrajinskih saveznika su još veći pa bi mogli da joj obezbede pobedu u ratu.

Ipak, ono što vidimo danas, u trenutku kada sukob ove dve zemlje ulazi u treću godinu, jeste činjenica da ruska odbrambena industrija polako okreće rat u sopstvenu korist, piše The Economist.

Stanje stvari se može dobro sagledati čak i na primeru artiljerijskih granata.

Na vrhuncu letnje protivofanzive Ukrajina je koristila oko 7.000 granata dnevno, znatno više od Rusa. Danas je obrnuto. Od prošlog meseca, ukrajinske snage su koristile 2.000 granata dnevno, dok su Rusi ispalili pet puta veći broj.

Zapad je sada suočen sa izborom, tvrdi Džek Votling, stručnjak u Ruskom istraživačkom centru u Londonu. „Dakle, dilema je da li Ukrajini treba da se da ono što joj je potrebno, ili da se ustupi nenadoknadiva prednost Rusiji“, dodaje Volting.

I Amerika i Evropska unija imaju probleme sa isporukom pomoći. U Vašingtonu je vojna pomoć u vrednosti od 61 milijardu dolara blokirana u Kongresu, zbog svađe oko imigracije. U Briselu, 50 milijardi evra finansijske podrške, blokirano je vetom mađarskog proruskog lidera Viktora Orbana.

Evropljani su optimisti da će pomoć biti odblokirana na februarskom samitu, ali je Ukrajina zabrinuta da će američko stranačko neslaganje i trampizam stalno kočiti podršku Pentagona. Kada bi se takve projekcije ostvarile, odnosno, kada bi podrška SAD izostala, Kijev bi u potpunosti bio zavisan od Evrope.

Evropska pomoć za sada nije loša. Nemačka je dala više od 17 milijardi evra, nordijske zemlje takođe veliku svotu. Ali slika je neujednačena. Francuska je dala oskudnih 0,5 milijardi evra. Prošlog marta EU je najavila da će Ukrajini dostaviti milion artiljerijskih granata u toku godine, preko Evropske odbrambene agencije.

Međutim, do prošlog meseca je isporučila samo 480.000, iako EU i dalje insistira da će ukupna količina biti isporučena.

Ovog meseca Agencija za podršku i nabavku u NATO-u, saopštila je da će pomoći grupi zemalja članica EU da kupe hiljadu protivvazdušnih raketa Patriot, koje koštaju oko 5 milijardi evra.

Iako NATO nema dozvolu da direktno šalje smrtonosnu pomoć u Ukrajinu, zemlje članice će imati pravo da na tu zemlju prenesu svoja sredstva protivvazdušne odbrane.

Program Evropske unije za podršku proizvodnji municije, koji je pokrenut u oktobru, dodeliće 500 miliona evra za povećanje proizvodnje granata. Ipak, za bilo kakvo stvaranje uticaja u toj oblasti je potrebno vreme.

Komesar za unutrašnje tržište EU Tijeri Breton, predložio je 9. januara fond od 100 milijardi evra za jačanje evropske odbrambene industrije. Breton tvrdi da cilj nije samo da se pomogne Ukrajini, već i da se samozaštiti od povlačenja Amerike iz NATO, što bi moglo da se desi ako Tramp ponovo postane predsednik. Ali nije jasno da li još neko podržava tu ideju.

Ipak, nijedan od ovih napora ne odgovara hitnosti situacije u kojoj se rat trenutno nalazi. Rusija je ove godine povećala vojnu potrošnju za 68 odsto, dostigavši tako 6,5 odsto svog BDP-a.

Prema estonskom ministarstvu odbrane, ruska proizvodnja artiljerijske municije ove godine će dostići 4,5 miliona jedinica.

Smatra se da Rusija proizvodi 100 raketa dugog dometa mesečno, što je više nego duplo veća količina od kapaciteta koje su imali na početku invazije.

Američka i evropska proizvodnja oružja takođe rastu, ali ne dovoljno brzo. Američka proizvodnja granata od 155 mm trebalo bi da do 2025. godine dostigne iznos od 1,2 miliona godišnj, što bi bilo šestostruko povećanje u odnosu na prošlu godinu.

Sash Tusa, analitičar odbrane u agenciji Partners, firmi za istraživanje kapitala, procenjuje da će evropska proizvodnja oružja dostići 1,25 miliona. Ali za razliku od Amerike, gde su fabrike municije u državnom vlasništvu, Evropa zavisi od privatnih firmi, pa je širenje proizvodnje neizvesno.

Evropa ima četiri glavna proizvođača municije. Nemački „Rheinmetall“, „Britain’s baeSystems“, francuska državna firma „Nexter“, i „Nammo“, koji je u vlasništvu norveške i finske vlade. Posle Hladnog rata ove fabrike koncentrisale su se na izradu manjeg broja, sofisticiranijih odbrambenih sistema.

Tim Lorenson iz Međunarodnog instituta za strateške studije, kaže da su proizvođači oružja počeli da liče na zanatlije koje prave mali broj izuzetnih proizvoda. Pre nego što pređu na proizvodne linije visokog intenziteta, oni žele da sa vladama sklope sigurnosne višegodišnje ugovore, kaže Jan Pie, koji je na čelu ASD, evropske organizacije za trgovinu odbrambenim proizvodima.

„Naše porudžbine su već tri puta veće nego što su bile u martu 2022″, kaže Morten Brandtzaeg, šef u kompaniji Nammo. On dodaje da se poručivanje toliko povećalo da vlada mora da pomogne industriji kako bi podelile rizik.

Najveći evropski proizvođač bio je Rheinmetall. Ova kompanija obavezala se na proizvodnju od 700.000 artiljerijskih metaka do kraja 2024. godine, a ove godine će otvoriti pogone za proizvodnju i održavanje u Ukrajini, gde će se praviti oklopna vozila. Većinu narudžbina plaća Nemačka.

Jedan od načina da Evropa brže napreduje moglo bi da bude i ublažavanje tehničkih specifikacija. Granate svakako neće ni imati mnogo uspeha kada se ispaljuju iz ukrajinskih često istrošenih artiljerijskih cevi. Dakle, Kijevu je bolje da ima 2.000 novih cevi godišnje. A bezbednosni propisi za dugoročno skladištenje nemaju smisla ako su u pitanju granate koje će biti ispaljene u roku od nekoliko dana.

U ratovima iscrpljivanja potreba za kvantitetom je skoro uvek mnogo viša od kvaliteta.

Proizvodnja drugih vrsta municije, posebno višenamenskih raketnih sistema i kopnenih protivvazdušnih odbrambenih presretača, još je izazovnija za Evropu, koja je veći deo svoje proizvodnje raketnih motora prepustila Americi.

Niko Lange, bivši savetnik nemačkog ministarstva odbrane, kaže da evropske vlade moraju da podrže proizvodnju na period od najmanje deset godina, kako bi najveći evropski proizvođač raketa otvorio nove fabrike. Ali, ako bi se sada investiralo, rakete bi mogle da počnu da stižu 2026. godine, dodaje Lange.

Nema sumnje da će Evropa nastaviti da podržava Ukrajinu, i da joj pomaže u borbi ove godine, čak i ako američka pomoć prestane.

Ipak, ako se gleda dugoročno, američka podrška postaje sve neizvesnija, tako da Evropa nema druge, već da obnovi svoju odbrambenu industriju. Dakle, Evropa ima tehnologiju, ali mora da izgradi kapacitete.