„Evolucija ili revolucija?“
To je pitanje koje se danas postavlja u Poljskoj. Iako se u toj zemlji svi nadaju pozitivnom ishodu, naravno da postoji dilema: da li je moguće obnoviti liberalnu demokratiju nakon osam godina populističke vlasti?
I da li se, na primer, mora prekršiti neki zakon, kako bi se obnovila vladavina prava? Ipak, poljsko iskustvo može da posluži kao primer ostalim zemljama koje teže demokratiji ili njenom očuvanju. I SAD bi mogle da se suoče sa istim problemom ako Donald Tramp ponovo dođe na vlastm piše kolumnista Gardijana.
Poslednjih nekoliko nedelja politika u Poljskoj je bila izuzetno dramatična i napeta.
Akcije političara su bile nekontrolisane, ponekad i bizarne. Dva bivša ministra, iz prethodne vladajuće partije Pravo i pravda (PiS), osuđena su za falsifikovanje dokumenata za vreme obavljanja funkcije.
Njih dvojica su se tada od policijskog naloga za hapšenje sakrila u predsedničkoj palati, kod njihovog „partijskog prijatelja“ Andžeja Dude, predsednika Poljske.
Međutim, javnost je ipak svedočila njihovom hapšenju, koje je Duda opisao kao „političko hapšenje“ i „teror vladavine zakona“. On je čak napravio i poređenje sa Berezom Kartuškom, ozloglašenim koncentracionim logorom u Poljskoj, iz treće decenije prošlog veka.
Stranka Pravo i pravda je zatim pokrenula niz protesta, po hladnoći i snegu, a kao ikonografiju koristili su parole i elemente pokreta Solidarnost koji je Poljsku oslobodio 1980-ih.
Lider PiS, Jaroslav Kačinjski, rekao je da su uhapšeni političari „heroji kojima treba dodeliti najviše počasti i privilegije u zemlji“. Dakle, realno tragična prošlost Poljske se reciklira kao groteskna parodija.
Poljski javni servis – TVP, televizija je koja je osam godina vršila najpodliju, lažnu i uvredljivu propagandu, u ime vladajuće stranke. Posle izbora, nova vlast je preuzela i javni servis, otpustila stare kadrove i na toj TV stanici je praktično proglašen bankrot. Međutim, ona je ipak nastavila sa emitovanjem, ali su vesti danas neuporedivo manje pristrasne.
Nova koaliciona vlada, na čelu sa Donaldom Tuskom, bivšim poljskim premijerom i predsednikom Evropskog saveta (od 2014. do 2019.) nastavlja i sa čišćenjem uporišta PiS-a iz državnih ministarstava i institucija. Tako su na primer godinama u poljskim sudovima radile sudije koje su bile otvoreno partijski orijentisane. Dakle, na trenutke situacija u Poljskoj izgleda kao ono što je boljševički revolucionar Lav Trocki nazvao „dvovlašću“.
U svoj ovoj drami prepliću se tri različite niti.
Ono što je najočiglednije, jeste činjenica da postoje realne poteškoće u obnavljanju institucija liberalne demokratije, na ruševinama sistema sovjetskog tipa nakon 1989. godine, a zatim na ruševinama onoga što je PiS stvorio došavši na vlast.
Ipak, zemlja je ostala članica Evropske unije.
Kao i Viktor Orban u Mađarskoj, Kačinjski je uložio velike napore da održi fasadu demokratije, privid pluralističke i pravne države koja je u skladu sa standardima EU.
Kao rezultat svaga toga, obnova liberalne demokratije je danas relativno teža nego posle kraha komunizma 1989. godine. Za razliku od vremena kada je Poljska bila u Varšavskom paktu i Comeconu kojim dominira Kremlj, Poljska je danas u NATO i EU. EU ne samo da pozdravlja napore nove vlade, već je nagrađuje novcem koji bi uskoro mogao da pređe i 100 milijardi evra. Ta sredstva su za vreme vladavine prethodne vlade bila blokirana i zadržavana zbog kršenja vladavine prava. To je neka vrsta spoljnih pitanja.
Međutim, na unutrašnjem planu je teže, jer ovo nije 1989. godina i jednopartijska diktatura nametnuta spolja. Umesto toga, to je potpuno domaći problem, koji je bio zaštićen zakonima koje je odobrila demokratski izabrana parlamentarna većina.
Drugo, posredi je i veliko fabrikovanje lažnih vesti i histerije koje snažno podsećaju na današnje SAD. Poput republikanaca i levičarskih demokrata, pristalice Kačinjskog i Tuska žive u različitim realnostima, oni se međusobno optužuju za kršenje vladavine zakona i izdaju nacije.
Liberalna demokratija će biti stabilna samo ako postoji opšti konsenzus oko legitimiteta ključnih institucija kao što su parlament, predsedništvo, nezavisno sudstvo i slobodni mediji. A kako stvoriti funkcionalnu liberalnu demokratiju kada taj minimalni društveni konsenzus ne postoji?
Na kraju, ali ne najmanje važno, tu je uloga pojedinaca. Kačinjski i Tusk igraju vodeću ulogu u poljskoj politici već četvrt veka, i ne prestaju sa sukobima. Kačinjski je najbolji primer paranoičnog stila u politici. Onog dana kada je Tuskova vlada položila zakletvu, Kačinjski je hladnokrvno došao i poručio da je novi poljski premijer zapravo „nemački agent“.
Vrlo bitan faktor u trenutnoj krizi je i predsednik zemlje. Duda je slab, sujetan, lako se pokoleba i obično na kraju ispunjava naloge Kačinjskog.
Prema rečima uglednog šefa poljskog vrhovnog suda, Adama Stržemboša, predsednik Duda (koji uporno poziva EU da zaustavi kršenje ustava od strane nove vlade), prekršio je ustav najmanje 13 puta.
Umesto da igra najbitniju ulogu neutralnog šefa države tokom ove teške političke tranzicije, on je postao još pristrasniji, i nudio utočište osuđenim poslanicima.
Nova vlada kaže da želi brze promene, ali je naravno to mnogo lakše reći nego ispuniti, posebno ako imamo u vidu to što Duda naširoko koristi svoja ovlašćenja veta i odlaganja. A PiS verovatno ima cilj da nastavi ovo stanje histeričnog haosa, što duže, kako bi osigurao povratak birača na lokalnim izborima u aprilu ili junskim evropskim.
Osim toga, najveći izazov za Tuska i njegove koalicione partnere jeste da se odupru iskušenju da jednostavno okrenu ploču i urade isto kao prethodna vlast – postave svoje partijske lojaliste na položaje u institucijama.
Do kraja ovog skupštinskog mandata, 2027. godine, javni servis bi trebalo da bude nepristrasan, sudovi nezavisni, predsednik iznad partija, državna preduzeća nestranačka, a javna uprava i službe bezbednosti nezavisni.
Tagovi
