Bila je subota, sedam sati ujutru, i dozvolite naratoru da se odmah otvori, ali s merom, nije mu do toga da svaku prepreku i udarac koji ga dočekaju u životu, doživljava i prenosi drugima kao traumu, jer taj osećaj promašenosti koji ga tišti, muči, i čak sputava u svakodnevnom životu, postao mu je nepodnošljiv. Obaveza da iz nedelje u nedelju prati ovu sjebanu porodicu koja je spala na dva člana, i to u ovoj, kako smo s pravom nazvali, sjebanoj sredini, iako će mnogi graknuti da su sve iste ili slične, što će narator odbaciti kao jeftinu relativizaciju i isprazno pametovanje, uz napomenu da on ne živi u svim sredinama nego u ovoj, udruženoj u zabrinutosti za sopstveno nacionalno biće i identitet, taj takozvani problem koji je još Majstor Ekhart rešio i odbacio negde u 14. veku, i to ne samo ovog halucinirajućeg, dakle nepostojećeg nacionalnog, već uopšte, identiteta.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS