Turski parlament odobrio je prijem Švedske u NATO. Sad još predsednik Erdogan mora da potpiše pristupni protokol. Švedska, međutim, još uvek čeka na zeleno svetlo iz Budimpešte.
Nakon godinu i po dana političkog natezanja, turski parlament odobrio je prijem Švedske u NATO. U Ankari je sinoć 287 poslanika glasalo za, 55 protiv, a četvorica su bili su uzdržani.
Sada predsednik Redžep Tajip Erdogan još treba da potpiše takozvani pristupni protokol, što se smatra gotovo izvesnim. Međutim, ostaje da se vidi da li će Turska završiti ratifikaciju u dogledno vreme, jer tek nakon Erdoganovog potpisa, odluka će biti objavljena u Službenom listu.
NATO-zemlja Mađarska takođe bi trebalo da zvanično pristane na prijem Švedske u zapadnu vojnu alijansu. Svih ostalih 29 savezničkih zemalja su to već uradile.
Švedska i nemačka vlada pozdravljaju taj potez
Švedski premijer Ulf Kristerson objavio je na platformi Iks da je njegova zemlja sada korak bliže članstvu u NATO.
Today we are one step closer to becoming a full member of NATO. Positive that the Grand General Assembly of Türkiye has voted in favour of Sweden’s NATO accession.
— SwedishPM (@SwedishPM) January 23, 2024
U Berlinu je nemačka vlada rekla da pozdravlja odluku turskog parlamenta. „Ovo je važna i ispravna odluka.“ Kaže se da će predstojeći pristup dodatno ojačati NATO u celini. Vlada očekuje da proces pristupanja sada može brzo da se završi.
Erdogan je povezao odobravanje sa zahtevima
S obzirom na ruski agresorski rat protiv Ukrajine, Švedska je, zajedno sa Finskom, u maju 2022. podnela zahtev za članstvo u NATO. Finska je početkom aprila prošle godine primljena u alijansu kao 31. članica. Erdogan je odobravanje svoje zemlje povezao, između ostalog, s isporukom borbenih aviona iz Sjedinjenih Država. Do sada, međutim, još uvek nedostaje odobrenje američkog Kongresa.
Turska je takođe više puta pravdala svoju blokadu „neadekvatnim angažovanjem Švedske protiv terorističkih organizacija“. Ankaru prvenstveno brine zabranjena Radnička partija Kurdistana (PKK) i paravojne formacije sirijskih Kurda YPG.
Vlada u Stokholmu odgovorila je na zahteve Turske strožim antiterorističkim zakonima. Takođe je bilo ljutnje zbog odobravanja spaljivanja Kurana u Švedskoj, što je naišlo na oštre kritike Ankare.
Erdogan je prošle godine povukao svoj višemesečni veto i krajem oktobra podneo parlamentu na ratifikaciju protokol o pristupanju Švedske NATO. Nejasno je, međutim, da li zeleno svetlo Ankare zavisi od ustupaka u pregovorima o poslovima sa oružjem.
Orban želi da razgovara s Kristersonom
Mađarski premijer Viktor Orban više puta je uveravao da njegova zemlja neće biti poslednja koja je ratifikovala pristup. Još uvek nije jasno kada će mađarski parlament glasati. Članovi vladajuće stranke Fides optužili su švedske političare za „bezočne laži“ o stanju mađarske demokratije.
Orban je pozvao švedskog kolegu Kristersona na razgovore o ulasku u NATO, kako bi razmenili mišljenja „o budućoj saradnji u oblasti bezbednosti i odbrane kao saveznici i partneri“.
Švedska je reagovala oprezno. „Prvo moramo da razmislimo o tome šta piše u pismu“, rekao je ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom. „Nadamo se, naravno, da će Mađarska ratifikovati pristupanje što je pre moguće.“
Tagovi
