Kako levorukost menja strukturu mozga (na bolje)

Naučnici sa Univerziteta Oksford otkrili su u ljudskoj DNK ono što bi moglo da utiče da li će neko biti levoruk, prenosi BBC.

U pitanju su prve genetske instrukcije usađene u ljudsku DNK, a koje igraju veliku ulogu i u strukturi i funkcionisanju mozga, posebno delova zaduženih za jezik. Možda bi to mogao da bude razlog zbog čega su levoruki ljudi verbalno bolji. Međutim, još mnogo toga nije poznato kada je reč o vezi između razvoja mozga i dominantne ruke. Otprilike jedna od deset osoba je levoruka.

Naučnici su istraživali DNK oko 400.000 osoba, od kojih je 38.000 bilo levoruko, BBC.

„Prvi put saznajemo da levorukost ima genetsku komponentu“, izjavila je za BBC profesor Gvenael Dua, jedna od istraživača.

Kod levorukih učesnika dve polovine mozga – leva i desna hemisfera – bolje su povezane i bolje koordinisane u regijama zaduženim za jezik. Istraživači pretpostavljaju da levoruki ljudi poseduju bolje verbalne veštine, iako ova studija ne nudi podatke koji bi to dokazali. Studija takođe ukazuje na blago povišen rizik od šizofrenije, kao i od Parkinsonove bolesti, kod levorukih ljudi.

„U mnogim kulturama levorukost se smatra nesrećom ili nečim lošim, a to se odražava i na jezik“, tvrdi profesor Dominik Furnis, stručnjak za hirurgiju šake i autor izveštaja.

Na francuskom „goš“ znači „levo“, ali i „nespretno“. U engleskom, „rajt“ znači „desno“, ali i da ste u pravu.

„Ova studija pokazuje da je levorukost samo posledica razvojne biologije mozga, to nema nikakve veze sa srećom ili nečim lošim“, dodaje profesor Furnis.