Zašto se razmatra promena Ustava Nemačke?

Zbog jačanja ekstremnih stranaka, nemačka vladajuća koalicija razmatra kako da bolje zaštiti Savezni ustavni sud od mogućeg uticaja neprijatelja demokratije. Za to je, međutim, potrebna promena Ustava.

Savezni ustavni sud je najviši sudski organ i jedan od centralnih stubova demokratije. On štiti ustavni poredak zasnovan na Osnovnom zakonu, kako se zvanično zove ustav Nemačke.

Ali i taj sud je ranjiv. Politički bi bilo relativno lako uzeti ga pod svoje. Za to je potrebna samo prosta politička većina.

Ekstremne stranke i „neprijatelji demokratije“ mogli bi da imaju interesa za tako nešto, a trenutno jača zabrinutost da bi ekstremne stranke mogle da ojačaju na saveznom nivou. Zbog toga vladajuća koalicija, koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP), razmatra kako da iz predostrožnosti bolje zaštiti najviši nemački sud.

To bi bilo moguće, promenom Osnovnog zakona, ali za to je potrebna dvotrećinska većina u oba doma parlamenta, dakle i u Bundestagu i u Bundesratu. Takvu većinu, međutim, tri vladajuće stranke nemaju. Zato im je potrebna saglasnost najveće opozicione poslaničke grupe, odnosno Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske stranke iz Bavarske, Hrišćansko-socijalne unije (CSU), Te dve stranke na saveznom nivou nastupaju zajedno.

Umesto proste – dvotrećinska većina

„Prema Osnovnom zakonu, Zakon o saveznom ustavnom sudu može se menjati prostom većinom. A trebalo bi dvotrećinskom većinom“, rekao je za nedeljno izdanje lista „Velt“ menadžer poslaničke grupe SPD Johanes Fener.

Njegov kolega iz poslaničke grupe FDP Štefan Tomae naglašava da parlamentarizam i ustavno pravosuđe moraju biti otporniji na „neprijatelje demokratije“. U tom cilju, smatra, ključne strukture Ustavnog suda trebalo bi da budu ukorenjene u Osnovnom zakonu.

Kao primer, Tomae navodi „podelu suda na dva senata, propisivanje dvanaestogodišnjeg mandata za sudije i odredbu da sud može da odlučuje o sopstvenoj raspodeli poslova i metodama rada“.

Promenom Ustava, ta pravila bi mogla da se menjaju samo dvotrećinskom većinom. Tomae pritom upozorava da bi u suprotnom Ustavni sud, „kao jedan od najvažnijih kontrolora vlasti i čuvar ustava, mogao da bude paralisan“ prostom parlamentarnom većinom. Teoretski, mogao bi se uspostaviti treći Senat i promeniti raspodela odgovornosti, tako da bi „određene odluke morale da se donose u tom trećem Senatu“.

Čak i promene koje naizgled nisu problematične mogu da dovedu do blokade najvišeg suda: na primer, pravilo da se svi zahtevi sudu obrađuju prema datumu prijema. Ili pravilo da se navedu detaljni razlozi za sve odluke. To može dovesti do toga da Ustavni sud više ne može da ukida neustavne zakone.

Demohrišćani se u načelu slažu

Demohrišćani signaliziraju da su spremni da podrže promene. „Delimo zabrinutost zbog političkog uticaja stranaka na pravosuđe, a posebno na Savezni ustavni sud“, kaže Andrea Lindholc (CSU), jedna od zamenica šefa poslaničke grupe Demohrišžana. Tema je, kaže, važna i o njoj bi trebalo razgovarati na širokoj osnovi.

Vlada i Demohrišćani načelno se slažu po tom pitanju – prenose mediji iz Nemačke pozivajući se na krugove vlade i opozicije. Cilj je da se izbegne situacija kao u Poljskoj, gde je Ustavni sud pao pod pritiskom bivše vladajuće stranke Pravo i pravda (PiS).

Poslanik Zelenih Konstantin fon Noc kaže: „Neophodno je i ispravno da brzo razgovaramo i odlučimo kako možemo bolje da zaštitimo Savezni ustavni sud, koji je izuzetno važan za našu demokratiju. Pritom je važno je da od samog početka i u potpunosti uključimo CDU i CSU u razmatranje“, rekao je Fon Noc.

Mišljenje je iznela i ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer (SPD): „Napadom na nezavisno pravosuđe i demokratske institucije, autoritarne snage žele iznutra da unište demokratiju i vladavinu prava. To je poznato i iz nedavne prošlosti u susednim evropskim zemljama. Činjenica da se o tome sada raspravlja u Bundestagu, u akademskim krugovima i u javnosti, pokazuje da su mnogi prepoznali opasnosti za našu demokratiju.“

I sud i ustavni organ

Savezni ustavni sud sa sedištem u Karlsrueu je ujedno i sud i ustavni organ Nemačke. Sastoji se od dva senata, od kojih svaki ima osam sudija. Svaki senat ima svoje precizno definisane nadležnosti, ali uvek odlučuje kao „Savezni ustavni sud“.

To koji je senat nadležan utvrđuje se Zakonom o Saveznom ustavnom sudu i odlukom koja se donosi na plenarnoj sednici – odnosno svih 16 sudija zajedno. U retkim slučajevima, sam plenum donosi odluku.

Polovinu od 16 članova Saveznog ustavnog suda bira Bundestag, a polovinu Bundesrat. Oni takođe naizmenično imenuju predsednika i potpredsednika suda. Za sve izbore potrebna je dvotrećinska većina, a cilj je da se obezbedi ravnoteža u senatima.

Sudije se biraju na dvanaest godina i ne smeju da budu mlađi od 40, niti stariji od 68 godina. Da bi se osigurala njihova nezavisnost, ne postoji mogućnost ponovnog izbora. Ove godine će jedan sudija Saveznog ustavnog suda zbog starosne granice otići u penziju, a u naredne dve godine još dvoje.

Šta ne sme da se menja u nemačkom Ustavu?

U Nemačkoj nisu dozvoljene izmene članova 1 i 20 Osnovnog zakona. Član 1 garantuje ljudsko dostojanstvo i naglašava pravno obavezujuću prirodu osnovnih prava. Član 20 opisuje državne principe kao što su demokratija, vladavina prava i socijalna država.