Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) je još pre početka zime predvidela da će temperature u sezoni 2023-2024. biti iznad proseka. Posle tri uzastopne sezone El Ninja, milioni ljudi danas počinju da osećaju njegove posledice.
U SAD se to ispoljava pojačanim olujama širom zemlje. Osim toga, na delu su žestoke klimatske promene. U SAD su u gotovo svim državama zabeležene iznadprosečne temperature u decembru 2023.
Bio je to najtopliji decembar u istoriji SAD, sa temperaturama 7,3 stepena iznad proseka, piše NEEF.
Ako vas je oduvek mrzelo da čistite sneg, možda vam se zime bez belog pokrivača dopadaju, ali klimatske promene znače nešto mnogo više od toga. One utiču na ljudsko zdravlje.
Evo pet načina kako toplije zimske temperature, izazvane klimatskim promenama, utiču na naše zdravlje.
Zagađenost vazduha je glavni faktor koji doprinosi klimatskim promenama. A taj nezdravi vazduh direktno uzrokuje ili pogoršava respiratorne bolesti poput astme recimo.
Zbog sve manje padavina, povećana je šansa za suše. Planinski snežni pokrivači su prirodni rezervoari vode za piće, navodnjavanje i hidroelektičnu energiju za milione ljudi širom sveta. Kada nema snega, znači da je sve manje vode koja je potrebna ljudima.
Suše smanjuju pašnjake, useve, vodene resurse, i povećavaju rizik od požara.
Neuobičajeno tople zime mogu da dovedu do ekstremno toplik talasa za vreme leta. Ekstremo vrela leta koja nisu nikakva novost u SAD sada postaju češći u svim delovima sveta.
Veće temperature donose i rizike od razboljevanja. Insekti koji prenose bolesti se mogu pojaviti ranije tokom godine, ali i u novim geografskim područjima. Insekti koji najčešće prenose bolesti su buve, krpelji i komarci.
Osim toga, može doći i di povećanja zaraznih bolesti kao što su kolera, dijareja, ili salmonela.
Ekstremne vremenske prilike mogu da naškode kako fizičkom, tako i mentalnom zdravlju. Snažne tropske oluje, koje su zabeležene u SAD 2020. godine, tokom sezone uragana, danas postaju sve češće, zbog klimatskih promena.
Trauma preživljavanja ovih događaja može da dovede do depresije i anksioznosti.
Vremenske nepogode mogu da nanesu veliku materijalnu štetu ljudima i njihovim domaćinstvima. Mogu da izazovu poplave, suše i tropske ciklone, a osim toga i direktnu smrt.
Deca, trudnice, socijalno izolovani i ekonomski ugroženi ljudi još gore podnose vremenske nepogode.
