Ruska invazija na Ukrajinu, koja je otpočela pre dve godine, šokirala je Evropljane. Pre ove invazije, u trenutku kada se navršavalo 30 godina od kraja Hladnog rata, Evropa je verovala da je njena bezbednost izgrađena i zagarantovana. Verovalo se i u Rusiju koja ja više demokratska, nego zemlja koja ima imperijalističke namere.
Nijedna zemlja nije bila šokirana kao Finska, koja deli najdužu granicu sa Rusijom, ali i istorijske tenzije. U sličnoj poziciji našla se i Švedska, koja je u godinama posle kolapsa Sovjetskog Saveza demontirala 90 odsto svoje vojske, 70 odsto vazdušnih snaga i mornarice.
Nakon Putinove odluke da napadne Ukrajinu i naruši bezbednost zemalja u okolini, Finska i Švedska su odlučile da uđu u NATO, kako bi u alijansi zagarantovale svoju sigurnost.
Kako u kontekstu dolazećih izbora u SAD postoji šansa da Donald Tramp, bivši predsednik i protivnik Alijanse, ponovo dođe na vlast, zemlje članice NATO osećaju da moraju da preduzmu određene mere kako bi osigurale da to principi Alijanse ne propadnu i ne posrnu.
Bilo kako bilo, NATO nastavlja da ulaže u odbranu. Pravi nove tenkove, ulaže u artiljeriju, dronove, šalje sve više trupa na rusku granicu i pravi nove planove za potencijalne ratove, piše The New York Times.
Mnoge od članica NATO-a govore da je Putinova pobeda u Ukrajini veliki izazov za ujedinjenost i složnost alijanse.
„Evropa mora da bude spremna na to da Rusija postaje sve naoružanija i da Putin ima veliku podršku javnosti za njegove nasilne akcije“, kaže Robert Dalsjo iz švedske Istraživačke agencije za odbranu.
S obzirom na to da je Mađarska konačno dala glas za pristupanje Švedske NATO-u, to znači da je moguće odvraćanje na Baltičkom i Severnom moru. Ovo takođe znači i veću odbranu Finske, Norveške i baltičkih zemalja koje se graniče sa Rusijom.
Kada Mađarska bude predala svoje potvrdno pismo, Švedska će formalno postati 32. članica NATO-a, a sve zemlje koje okružuju Baltičko more, sa izuzetkom Rusije, biće deo Alijanse.
I Švedska je, kao i Finska, duboko zabrinuta za svoju bezbednost. „Znamo da ćemo biti bezbedniji u NATO-u“, rekla je Ana Vislander, direktorka Atlantskog saveta za severnu Evropu.
„Ne bismo dozvolili da još jednom budemo stub između Finske i njenih zapadnih saveznika. Finska je posle izgubljenog Zimskog rata Finske protiv Sovjetskog Saveza 1939. morala da ustupi Moskvi 11 odsto svoje teritorije“, dodala je Vuislander.
Kada bi Švedska i Finska obe bile u NATO, bilo bi mnogo lakše da se odbrane od ruskih napada u Baltičkom moru, ali bi bilo i jednostavnije nadgledanja krajnjeg severa.
„U novim okolnostima, NATO će moći da nadgleda ključne baze ruske vojske“, kaže Niklas Granholm, iz Agencije za odbrambena istraživanja.
Ruska flota u Kalinjingradu, na Baltičkom moru, između Poljske i Litvanije, udaljena je samo 200 milja, a tu su smeštene i njene rakete Iskander, koje su nuklearno naoružane. Pozicija Švedske koja se prostire i ka Severnom i Baltičkom moru, znatno će olakšati dugoročne težnje NATO alijanse da kontroliše taj deo. S druge strane, NATO bi na ovaj način u svakom trenutku mogao brzo da pošalje svoje pojačanje.
Rusija će, naravno, nastaviti da koristi svoje kopnene rakete, ali će njenim nuklearnim podmornicama biti teže da manevrišu po slobodnom moru.
Švedska ima naprednu visokotehnoloku odbrambenu industriju, u kojoj pravi odlične borbene avione, ali i podmornice dizajnirane baš za Baltičko more. Ova zemlja radi i na razvijanju nove klase modetrnih podmornica i oružja za protivvazdušnu odbranu.
Njenim članstvom u NATO-u biće olakšano i koordiniranje sa Finskom i Danskom, koje imaju ključna ostrva u Baltičkom moru.
Iako je ulaganje u naoružanje posle kolapsa Sovjetskog Saveza smanjeno, snage se polako obnavljaju, pa će u proizvodnju oružja ove godine biti uloženo dva odsto BDP-a.
Kao i Finska, Švedska će morati da integriše svoje odbrambene snage u NATO i da razvije sposobnosti za kolektivnu odbranu, umesto da radi samo na domaćoj bezbednosti.