Ovog sivog, poslednjeg februarskog nedeljnog jutra u ovoj godini, tačno u osam sati, dozvolite naratoru da se uključi, kad već od šest sati ujutru čeka poput konja na hipodromu, da startuje, odnosno da se uključi i da se otvori, jer duva blagi južni vetar od osam kilometara na sat, i to na jedanaest stepeni Celzijusa, ali do podneva će stići i do dvadeset, dozvolite naratoru da svoje ranjene ali u ovim nenormalnim vremenskim uslovima razigrane nerve opusti, da istrese svoju ogorčenost što radi ovaj, a ne neki drugi posao, i budno prati dešavanja u trpezariji i u stanu u predgrađu ovog grada, u trpezariji u kojoj je na kauču još uvek spavao Poštar, u svojoj uniformi, na kojoj je već izbio jedan zanimljiv natpis ‘Potpuno odsustvo radoznalosti rezultat je tvog odsustva svesti o sopstvenoj ograničenosti. Otac Fric’, a u ćošku, odmah pored prozora, klečao je upravo Fric, u svojoj srebrnoj svešteničkoj mantiji, na kojoj je zlatnim slovima pisalo ‘Ogorčenje što si pogrešio preobrati u radost istine i sve ćeš popraviti. Otac Fric’. I dozvolite naratoru da se oslobodi svog besa, jer bi umesto što mora da prati ova nikakva dešavanja i odsustvo svakog smislenog događaja, situaciju u kojoj jebeni Poštar spava na kauču, a Fric opet obučen u sveštenika kleči i zaliva sobnu smreku, tu čileansku araukariju, tu biljku od dva metra koju mu je Dobrila ostavila pre nego što ga je napustila, sa molbom da je neguje, i sad je Fric u desnoj ruci držao veliku zelenu prskalicu od 1,5 l i prskao je biljku od korena pa sve do vrha.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 29. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
