Kako obezbediti energetici Srbije održivi razvoj?
Svi smo svesni da se svet, pa i Srbija, danas nalaze na putu neodrživog razvoja. Svi resursi naše planete troše se nekontrolisano i ako ništa ne preduzmemo, nije daleko dan kada će život i naš opstanak na Zemlji biti ugroženi.
U odgovoru na vaše pitanje pođimo od analize – koji je to neiscrpni izvor energije na našoj planeti koji nam je na raspolaganju? Verujem da će se svi složiti da je to danas jedino sunčeva energija, naravno na ovom stepenu razvoja fizike i tehnologije. Ako sada uspemo da pronađemo održivi put razvoja, verujem da će naši potomci ovladati i drugim neiscrpnim izvorom energije, kao što je termonuklearna fuzija, a da će u budućnosti pronaći i neke druge nama još nepoznate neiscrpne izvore energije. Pred nama se postavlja pitanje kako Sunce, kao neiscrpni izvor energije, optimalno da koristimo za naše potrebe. Iako će većina odmah pomisliti da su to fotonaponske ćelije, mi u Wabio kompaniji imamo drugi, mnogo efikasniji način. Evo o čemu je reč. Posmatrajmo samo prirodu i doći ćemo do optimalnog rešenja korišćenja sunčeve energije, a to je fotosinteza. Šta je fotosinteza? To je proces pretvaranja sunčeve energije u biomasu i hemijsku energiju (šećere), u kome se troši CO2 i proizvodi kiseonik, a to je upravo ono što nam je neophodno na putu održivog razvoja planete.
Da li danas imamo na raspolaganju znanje koje će fotosintezom stvorenu biomasu koristiti za proizvodnju energije?
Odgovor je DA, Wabio kompanija raspolaže tehnologijom koja najefikasnije konvertuje biomasu u biogas, odnosno metan.
Da li je biogas odnosno metan proizveden Wabio tehnologijom konkurentan po ceni sa ostalim, danas prisutnim, izvorima energije?
Apsolutno. Wabio tehnologijom danas je moguće proizvesti 1000 Nm3 metana po ceni od oko 300 evra, računajuću cenu biomase kao sirovine 50 evra/t ili je moguće proizvesti 1 KWh električne energije po ceni od oko 0.045-0.05 evra, koristeći gasnu i parnu turbinu.
Koji su i koliki su godišnji resursi biomase u Srbiji?
Najveći resurs su svakako žetveni ostaci, ali i sva ostala biomasa. Na našim poljima rastu poljoprivredne kulture čiji se plodovi uglavnom koriste za ishranu i do sada nije bilo značajnijeg korišćenja ostataka poljoprivrednih kultura u cilju proizvodnje energije. Danas u Srbiji ima oko 2,5 miliona hektara obradivih površina, na kojima se uzgajaju žitarice – kukuruz, pšenica, soja, suncokret i slične kulture. Na poljima Srbije posle žetve ostaje oko 10 miliona tona žetvenih ostataka. Zamislite resurs od 10 miliona tona svake godine! Nažalost, najveći deo ovih žetvenih ostataka danas ostaje na poljima da trune ili ih palimo. Samo na osnovu ove količine žetvenih ostataka, Wabio tehnologijom moguće je proizvesti oko tri milijarde kubnih metara zelenog metana. To je upravo ona količina koju mi sada uvozimo. Naša analiza pokazuje da u Srbiji postoji dovoljno biomase da se može proizvesti i 8-10 milijardi kubnih metara zelenog metana godišnje.
Kakav je uticaj Wabio tehnologije na ekologiju?
Možemo reći da se danas nijedna druga tehnologija, bez obzira iz koje je industrije, ne može uporediti sa Wabio tehnologijom po pozitivnom uticaju na ekologiju. Wabio tehnologija je samo katalizator korišćenja biomase u proizvodnji zelene energije, jer iz biomase izvuče energiju, a ostatak biomase vraća kao organsko đubrivo. Iz spomenutih 10 miliona tona biomase ostaje 7,5 miliona tona organskog đubriva, koje se može vratiti u zemlju, što znači da ne bi morala da se troše hemijska đubriva koja inače dovode do degradacije naše plodne zemlje.
Wabio tehnologija može dramatično da unapredi kompletan život u Srbiji, može da poveća profit srpske poljoprivrede za oko 250 miliona evra godišnje, može da poveća komfor građana obezbeđivanjem jeftinog grejanja tokom zime bez troškova osnovnog energenta, može da reši ekološke probleme zbrinjavanja komunalnog dela organskog otpada, itd.
Kao jedan od glavnih razloga zašto ljudi u biznisu ne uspevaju, američki pisac Napoleon Hil, koji se bavio popularizacijom biznisa, naveo je da je to propuštena prilika, jer je ljudi naprosto ne prepoznaju. Ne bih voleo da Srbija bude ta koja će potvrditi ovu tezu Napoleona Hila.
Tagovi
