Dok izraelska politika sve više skreće udesno, američki Jevreji odlučno ostaju na levoj strani. Rezultat: pro-izraelski lobi u Sjedinjenim Državama se sada više oslanja na hrišćanske fundamentaliste nego na Jevreje. Istovremeno, rat u Gazi je ozbiljno uzdrmao i američke univerzitete kada su veliki finansijeri odlučili da kazne ustanove koje su odveć kritikovale izraelsku vladu.
Pet nedelja posle ubilačkog napada Hamasa koji se desio 7. oktobra 2023, u Vašingtonu se okupilo 290.000 ljudi, većinom američkih Jevreja, da izrazi svoju podršku Izraelu, da zahteva oslobađanje talaca zarobljenih u Gazi i da osudi antisemitizam. Bili su to najmasovniji proizraelski protesti u istoriji Sjedinjenih Država. Uskopolitički gledano, ujedno su bili i najmanje potrebni protesti, jer je vlada Džozefa Bajdena već, sasvim jasno, zauzela ova tri stava.
Masovnost ovog skupa suprotna je okupljanju tek 2.000 duša „iz solidarnosti s jevrejskim narodom“ na početku prethodnog rata između Izraela i Hamasa, u maju 2021. Pre tri godine, većina jevrejskih progresivnih organizacija i udruženja koja se „bore za mir“ bojkotovala su inicijativu, zamerajući organizatorima da svaku kritiku cionizma uzimaju za antisemitizam. Međutim, 14. novembra, sva su se udruženja masovno pojavila, mada su prethodno pozvala Bajdena da izvrši pritisak na Benjamina Netanjahua da prestane s masakrom palestinskih civila. Vođe dveju partija iz američkog Kongresa takođe su bile prisutne, podrška Izraelu izvela je čudo – ujedinila Bajdenove pristalice i Trampove pobornike.
Brojni prisutni Jevreji toga dana bili su uznemireni pojavom evangelističkog propovednika Džona Hejdžija kako paradira među zvanicama. Vođa grupe Ujedinjeni hrišćani za Izrael („Christians United for Israel“), Hejdži smatra, na primer, da su Hitlerovi lovci poslati od Boga da kazne Jevreje što su odbili da se povinuju obećanjima iz Knjige otkrivenja i da njihov povratak na Svetu zemlju treba da pokrene apokalipsu. Ekumenska proizraelska zastava okuplja i najfanatičnije antisemite.
Kada se Antoni Džons (Van Džons), crni i „progresivni“ komentator CNN-a, okušao u odmerenosti u jednom od svojih tekstova – „Molim se za mir. Da se više ne ispaljuju granate iz Gaze. Niti bombe na stanovništvo Gaze.“ – uzvratili su mu sa „ua“ i „bez primirja!“. Istovremeno, manji kontramitinzi se organizuju oko ovog velikog, koje predvode jevrejske „disidentske“ grupe Jevrejski glas za mir (Jewish Voice for Peace) i Ako ne sada (IfNotNow). Ove su se grupe masovno mobilisale prethodnih nedelja protiv bombardovanja palestinskih enklava. Mnogo puta su protestovali zajedno sa drugim udruženjima, palestinskim ili ne, blokirali su saobraćaj, okupirali železničke stanice u velikim gradovima, pa čak i Kapitol, tražeći da se prekine isporuka oružja Izraelu i pozivajući predsednika Bajdena da iskoristi svoj uticaj i odmah prekine masakr.
Iako manje brojni od proizraelskih protesta od 14. novembra, kontraprotesti i te kako uživaju podršku američkog stanovništva, većinom protivnika rata u Gazi. Prema istraživanju sprovedenom kada broj palestinskih žrtava nije prešao prag od deset hiljada, 66% američkih birača izjasnilo se „potpuno saglasnim“ ili „skoro saglasnim“ sa predlogom hitnog primirja. Značajan broj Jevreja je već bio za primirje, pogotovo oni mlađi od 24 godine, sve više svesni sudbine Palestinaca i prava koja su im uskraćena, dok su stavovi mladih Izraelaca istog uzrasta jasno otišli u drugom smeru.
Izraelski birači su u proteklih pet izbora na nacionalnom nivou iznova birali autoritarizam, teokratiju i neumoljivu aneksiju Zapadne obale. U isto vreme, vođe ekstremne desnice otvoreno su se dodvoravali evangelističkim cionistima, koji diktiraju stavove Republikanske partije po ovom pitanju i tako kidali jednu po jednu vezu, što političku, što psihološku, koja ih je spajala sa američkim Jevrejima. Gari Rozenblat, bivši glavni urednik Njujork Džujiš Vik (New York Jewish Week), tvrdi da Netanjahu nezvanično priznaje da „sve dok podrška američkih evangelista daleko prevazilazi podršku Jevreja, pa čak i najortodoksnijih, ruke će mu biti odrešene“. Neokonzervativni aparatčik Eliot Abrams podseća da su „evangelisti dva ili tri puta brojniji od Jevreja“. Grupa za lobiranje Američko-izraelski komitet za javne poslove (Aipac) sve se više okreće desno što je manje Jevreja među članovima.
Iako napad Hamasa i izraelska reakcija nisu suštinski izmenili političke stavove američkih Jevreja, raskol između različitih pozicija je dodatno naglašen. U otvorenom pismu predsedniku Bajdenu u kom se zahteva trenutno primirje, više od petsto zaposlenih u oko 140 američkih jevrejskih organizacija izjavilo je: „Znamo da ne postoji vojno rešenje ove krize. Znamo da će Izraelci i Palestinci tu ostati, i da se bezbednost Jevreja i oslobađanje Palestinaca neće ostvariti ako su oni stalno sukobljeni“. Jedanaest demokratskih senatora potpisalo je pismo kojim zahtevaju od Bajdena da uvaži „sve veću i produženju patnju u Gazi koja nije samo nepodnošljiva po palestinske civile već i štetna po bezbednost izraelskih civila jer se pooštravaju već postojeće tenzije i slabe regionalni savezi“. Takođe, traže od Bele kuće da se Izraelu oduzmu koncesije, što je pre samo deset godina bilo nezamislivo zahtevati u američkom političkom životu.
Priprema druge Nakbe
Iako nije pozvao na primirje, Berni Sanders nije štedeo napade na „Netanjahuovu ekstremno desničarsku vladu“ tvrdeći da je „gotovo totalni rat protiv palestinskog naroda moralno neprihvatljiv i predstavlja kršenje međunarodnih zakona“. Takođe je zahtevao da se američka pomoć Izraelu (3,8 milijardi dolara godišnje) šalje pod uslovom da stanovnici Gaze dobiju pravo da se vrate na svoja ognjišta, da kolonizatori na Zapadnoj obali okončaju nasilje nad lokalnim stanovništvom, da se zamrzne politika širenja kolonija i da se obnove mirovni pregovori koji bi doveli do rešenja o dve države.
Što je više demokratskih odbornika koji prenose propalestinske stavove svojih birača, paradoksalno, Bajden sve tvrdoglavije ujedinjuje snage sa izraelskim premijerom. Osim nekoliko marginalnih grupa, koje napad Hamasa od 7. oktobra nazivaju „cionističkom propagandom“, niko u Sjedinjenim Državama ne osporava pravo Izraela da vojno uzvrati na nasilje. Čak iako se može pretpostaviti da će gađanje civila i gotovo potpuno razaranje infrastrukture u Gazi dovesti do radikalnijih i odlučnijih oblika otpora u bliskoj budućnosti.
Čini se da američki predsednik precenjuje svoj uticaj na Benjanjima Netanjahua, koji je 2001. izjavio pred grupom kolonizatora na Zapadnoj obali: „Ameriku možemo zavrteti u pravac koji želimo… Neće nas ometati“. Uz podršku najekstremnijih ministara i usijanih pobornika, šef izraelske vlade priredio je svom američkom savezniku poniženje za poniženjem ne krijući nameru da priredi drugu Nakbu tako što će naterati Palestince iz Gaze da emigriraju u Egipat i u druge zemlje. On najavljuje prestanak borbe kada se ispune tri uslova: „Uništavanje Hamasa, demilitarizacija Gaze i deradikalizacija palestinskog društva“.
Bajdenovo držanje poput usamljenog kauboja slabi mu šanse na novembarskim izborima. Proizraelska politika američkog predsednika izaziva nezadovoljstvo većine simpatizera demokrata, a posebno je uočljivo sve veće negodovanje mladih: 70% birača mlađih od 24 godine protivi se savezu Bajden–Netanjahu. Veliki broj Amerikanaca arapskog porekla najavilo je da neće glasati za Bajdena ovog puta, iako su svesni da Republikanci brane izraelsku stvar svesrdnije nego demokrate.
Postoji više razloga koji objašnjavaju zašto se Bajden odlučio za toliki politički rizik. Njegova ljubav prema Izraelu i cionistički stavovi se ne moraju više dokazivati. Tokom predsedničke kampanje 2020, kada su njegovi levičarski rivali Berni Sanders i Elizabet Voren odbili da govore pred Aipacom i kada su pozvali na uslovljavanje pomoći Izraelu – što je tada podržavala većina američkih Jevreja – Bajden je napao ovaj „apsolutno skandalozan“ stav. Kao potpredsednik Baraka Obame, hvalio se pred jevrejskom publikom: „Dobio sam više novca od Aipaca nego od nekih od vas“.
Američki predsednik smatra da na gvozdenom savezu (…)
Tagovi
