Republikanska kandidatkinja za predsedničku nominaciju Niki Hejli upisala je sinoć u Distriktu Kolumbije svoju prvu pobedu na unutarstranačkim izborima, i na taj način postala prva žena u istoriji Republikanske stranke koja je „osvojila“ Vašington.
Osvojivši 62,9 odsto glasova naspram Trampovih 33,2, Hejli je bivšem američkom predsedniku nanela prvi poraz u unutarstranačkoj trci i „pokupila“ 19 delegata.
Međutim, i uprkos toj istorijskog pobedi (istorijskoj tek zbog toga što je Hejli prva žena kojoj je tako nešto pošlo za rukom), šanse da u novembru Niki Hejli bude ta koja će ispred Republikanske stranke izaći na megdan Džou Bajdenu gotovo da ne postoje. Zašto? Zbog toga što je nakon unutarstranačkih izbora koji su dosad održani u Ajovi, Nju Hempširu, Južnoj Karolini, Nevadi, Devičanskim ostrvima, Mičigenu, Ajdahu, Mizuriju i Distriktu Kolumbija, Niki Hejli osvojila svega 43 delegata spram Trampovih 244, od 1215 potrebnih za nominaciju.
Komentarišući Hejlinu prvu pobedu, njena portparolka Olivija Perez-Kubas izjavila je da u tome što „republikanci najbliži disfunkciji Vašingtona odbacuju Trampa i sav njegov haos“ nema ničega iznenađujućeg.
Prema pisanju Gardijana, gotovo sva istraživanja javnog mnjenja sprovedena u Sjedinjenim Državama ukazuju na istu stvar: Niki Hejli izaći će iz unutarstranačke borbe s Donaldom Trampom kao gubitnica, a republikanski izbori koji će se sutra istovremeno održati u čak 15 saveznih država samo će zacementirati Trampovu pobedu.
Trampov poraz u prestonici koji je usledio nakon osam vezanih pobeda delimično se može objasniti i činjenicom da je glavni grad SAD-a jedno od najslabijih republikanskih uporišta (svega 23.000 registrovanih Republikanaca), ali i time da je Vašington dom velikom broju federalnih radnika, istih onih kojima su Trampovi saveznici obećali da će ih, postane li on novi-stari predsednik, masovno otpuštati i zamenjivati lojalnijim i podobnijim kadrovima, objašnjava Gardijan.
Sve se to delimično može videti i u činjenici da Donaldu Trampu ovo nije prvi put da „gubi“ Vašington, jer se u identičnoj situaciji našao i tokom izbora 2016, kada su više glasova od njega osvojili i Marko Rubio i Džon Kasič, i kada nije uspeo da osvoji ni jednog jedinog delegata.
„Iako je Niki odbijena u ostatku Amerike, ovde je od strane lobista i insajdera DC-a koji žele da zaštite status kvo krunisana u „Kraljicu močvare“, izjavila je Karolin Livit, sekretarka za štampu Trampove kampanje.
Gostujući na NBC-u uoči sinoćnjeg glasanja i „Super utorka“ (naziv za dan u kom se održava glasanje u velikom broju saveznih država), Hejli je vešto izbegla da odgovori na pitanje „hoće li podržati Trampa ukoliko on bude izglasan za republikanskog kandidata“, iako je ranije Republikanski nacionalni komitet (RNC) od svih svojih kandidata zatražio da obećaju lojalnost konačnom pobedniku.
Hejli, kako je to i sama priznala, jeste obećala lojalnost, ali ona kaže i da je u RNC-u došlo do nekih „previranja i promena rukovodstva“, te da se zbog toga više ne oseća obavezanom da ispuni obećanje.
Ono što će takođe predstavljati ogromnu poteškoću u Hejlinom nastojanju da pobedi Trampa na stranačkom nivou jeste to što ogromna većina republikanskih senatora slepo podržava bivšeg američkog predsednika. Lisa Murkovski, republikanska senatorka sa Aljaske i Suzan Kolins iz Mejna jedne su od retkih Hejlinih pristalica.
„Americi je za sledećeg predsednika potreban neko sa pravim vrednostima, snagom i rasuđivanjem, i u toj trci nema nikog boljeg od Hejli“ izjavila je Lisa Murkovski.
Sličnog je mišljenja i Suzan Kolins, koja smatra da je Hejli ta koja ima „energiju, intelekt i temperament potrebne za vođenje SAD-a u ovim burnim vremenima“.
„Super utorak“ (5. mart) će u velikoj meri odrediti dalji tok republikanskog nadmetanja, i iako su Hejline šanse prema pisanju stranih medija isključivo matematičke, ona ne odustaje.
„Oduvek mi je bio cilj da dođem dovde, situacije u kojoj ću se takmičiti s Trampom prsa u prsa“, rekla je Hejli, a preneo CNN. „Ja nudim kontrast, a to je ono što ljudi žele. To ne znači da sam ja „anti-tramp“, to samo znači da sam za Ameriku i za pravac kojim ona ide.“