Budućnost bez radnika ili strategije mobilnosti za budućnost rada

5. marta 2024. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) organizovala je panel u okviru XXXI Kopaonik biznis foruma o partnerstvima za mobilnost veština kao akceleratora ekonomija Srbije i Zapadnog Balkana.

Relevantni panelisti regiona okupili su se da razgovaraju o ambicioznim strategijama mobilnosti za planiranje budućnosti tržišta rada na Zapadnom Balkanu, a panel je poslužio kao platforma za slanje važne poruke o transformativnom potencijalu migracija i njihovom uticaju na ekonomski rast.

Kao UN agencija za migracije i vodeća međuvladina organizacija u oblasti migracija koja blisko sarađuje sa vladinim, nevladinim i privatnom sektoru, IOM je posvećen promovisanju regularnih migratornih tokova za dobrobit društva u celini. IOM je posebno posvećen tome da adekvatni regulatorni okviri budu na snazi kako bi se olakšala mobilnost veština, smanjile administrativne barijere i otklonili nedostaci u pristupu tržištu rada, direktno pomažući poslodavcima da privuku i zadrže radnike u ključnim sektorima, vodeći računa o njihovim pravima uz primenu etičkog pristupa zapošljavanju.

Imajući u vidu da se Zapadni Balkan suočava sa emigracijom, nedostatkom veština i nedostatkom radne snage koji utiču na mogućnost rasta i održivog razvoja, Donatela Bradić, šefica Misije IOM-a u Srbiji, je istakla  da strategije održive mobilnosti radne snage i regularne migracije mogu da ublaže trenutne izazove. Gospođa Bradić je izjavila da su migracije ne samo od suštinskog značaja za održivi razvoj, već predstavljaju i dragocenu priliku za korišćenje ljudskog potencijala za postizanje ovih ciljeva.

„Pored toga što doprinose ublažavanju gorućeg nedostatka radne snage, postoje brojni primeri da veštine i radne sposobnosti koje poseduju migranti pokreću inovacije i na taj način pružaju kompanijama koje ih zapošljavaju stratešku prednost, istovremeno podstičući prosperitet društva u celini“, naglasila je gospođa Bradić.

„U IOM-u promovišemo efikasne i održive pristupe prekograničnoj mobilnosti u svrhu zapošljavanja ili obučavanja radi sticanja potrebnih veština“, dodala je šefica Misije IOM-a u Srbiji.

Ministarka za brigu o porodici i demografiju,  Darija Kisić Tepavčević, izjavila je da je tržište rada oduvek dinamično i da se promene moraju sagledavati rame uz rame sa demografskom tranzicijom. Pozdravila je inicijativu Open Balkan i osvrnula se na novi Zakon o zapošljavanju stranaca i sporazume koje Republika Srbija ima sa raznim zemljama.

„Povećao se broj stranih investicija, a strani radnici se dobro integrišu u društvo,“ istakla je ministarka Kisić.

Iz ugla poslodavca, Romano Rosi, potpredsednik Konfindustrije Srbija, ukazao je i na prednosti i na mane zapošljavanja inostrane radne snage u odnosu na lokalno stanovništvo. Istakao je da su, u trenutnim okolnostima, troškovi zapošljavanja lokalna radne snage niži od uvozne zbog brojnih ograničenja, da kod ekonomskih migracija postoji tendencija kratkoročnosti, ali i zloupotrebe od strane poslodavaca i posrednika koja se mora sistemski rešavati.

„Jedno od rešenja je da se smisleno i sistemski investira u lokalnu radnu snagu, kako bi se podstakao dugoročniji pristup kroz obučavanje kadrova za sticanje traženih veština, ostvarila veća lojalnost radnika prema kompaniji, a radna snaga zadržala na duže staze,“ izjavio je g. Rossi.

Razgovaralo se i o tome da li su Srbija I Zapadni Balkan spremni da apsorbuju više strane radne snage, u smislu adekvatnog pravnog okvira, imigracionih procedura i administrativnog procesa za zapošljavanje radnika migranata, kao i prilagođavanja neophodnih politika.

Direktno iz prakse, svoja iskustva je podelio gospodin Saša Aćić, direktor Unije poslodavaca Republike Srpske, uz primere dobre prakse, kao i prepreke na koje je nailazio usled kompleksnosti današnjeg tržišta rada.

„Uz prisustvo različitih agencija koje posreduju u zapošljavanju stranaca iz raznih delova sveta, poslodavci su najčešće prepušteni da sami pregovaraju sa zemljama porekla, što govori da sistem nije dovoljno integrisan,“ objasnio je Aćić.

Istakao je potrebu za postojanjem kontrolnih mehanizama koji bi efikasno nadgledali rad posredničkih  agencija, ali i nužnost da ekonomije Zapadnog Balkana zajednički rade da zadrže radnu snagu i da se tokovi ekonomskih migracija regularizuju.

Panelisti su zaključili da je integrisan i koordinsan pristup državnih organa, koji uključuje različite sektore, od suštinskog značaja za uspostavljanje sistema koji omogućava da strategije mobilnosti širom Zapadnog Balkana zažive.

I poslovni lideri i predstavnici vlasti bi trebalo da uvrste migracije u svoj strateški plan i doprinesu efikasnijem ostvarivanju prava radnih migranata.