„Berlinski zid biće tu 50, ili čak 100 godina“, rekao je Erih Honeker, vođa socijalističke Istočne Nemačke, u januaru 1989.
Nije to bio prvi put da je opasno pogrešio. Zid je pao samo 10 meseci kasnije, u novembru 1989. Ali sve prepreke nemačkom jedinstvu nisu pale zajedno sa njim. Honekerova Nemačka Demokratska Republika (DDR) je možda zbrisana sa mape događajima koji su usledili, ali njene konture ostaju urezane u nemački kulturni, ekonomski i politički pejzaž, kao slike koje nikada neće izbledeti, piše Gardijan.
Početak je 2024. godine, a istok Nemačke postaje epicentar pokreta protiv establišmenta. Tri od pet država koje su nekada formirale DDR, održaće regionalne izbore u septembru, čiji se ishodi sa strepnjom očekuju uoči opštih izbora zakazanih za sledeću godinu.
Krajnje desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) vodi u anketama u sve tri, a istovremeno je druga najjača stranka u zemlji. U mahnitoj potrazi za odgovorima na pitanje zašto imamo porast ekstremizma, mnogi se pitaju: šta nije u redu na istoku?
To nije novo pitanje. Na Istočne Nemce, zvani Osis (Ossis), mediji zapadne Nemačke već dugo gledaju sa sumnjom. U većini zapadnih medija, postoji drugačiji tretman za te ljude i njihovo prikazivanje.
Matijas Dopfner, šef jedne od najvećih evropskih medijskih grupa, Aksel Špringer, morao je da se izvini prošle godine nakon curenja prepiske u kojoj je tvrdio: „Osis su ili komunisti ili fašisti… kako god, odvratni su.“
On nije jedini koji smatra da nema smisla sarađivati sa istočnim Nemcima. Tokom poslednjih opštih izbora 2021. vladin zvaničnik odgovoran za istočnu Nemačku (koji je službovao za vreme kancelarke Angele Merkel, koja je i sama odrasla u vreme DDR-a) tvrdio je da su neki od njegovih kolega Osisa bili „socijalizovani u diktaturi na način da ni posle 30 godina nisu stigli u demokratiju”.
Armin Lašet, čovek koji se nadao da će zameniti Merkelovu na mestu kancelara, nevoljno je putovao u istočnu državu Saksonija-Anhalt tokom svoje kampanje. Važilo je neko nepisano pravilo da Osisi nisu vredni truda, a druga stvar, oni čine samo 16,7 odsto stanovništva.
Pošto su istočni Nemci tako mala i nedovoljno zastupljena manjina, njihovo ponašanje i karakteristike su lenjo otpisani kao odstupanje od zapadnonemačke norme. Prema prošlogodišnjem istraživanju, 40 odsto ljudi na istoku se izričito izjašnjava kao „istočni Nemci“. Doduše, to je manje od 52 osto koji se osećaju „Nemcima“, ali nasuprot tome, samo 18 odsto Zapadnih Nemaca identifikuje se na liniji svoje bivše države iz doba hladnog rata.
Ovaj istočnonemački identitet, u kombinaciji sa osećajem da su drugi i marginalizovani, moćna je stvar koju AfD može da iskoristi. Ta stranka krajnje desnice mnogo ulaže u svoju uključenost u društvo – u pabovima, na predavanjima i drugim lokalnim događajima, bavi se stvarnim ljudima. Poruke kao što je „Istok se diže!“ pojavljuju se na plakatima AfD-a, i tako se obraćaju ljudima koji inače imaju osećaj da ih je mejnstrim zanemario.
Da bi druge stranke povratile poverenje istočnonemačkih birača moraju da pokažu empatiju, a ne osudu, a to počinje priznavanjem njihovih jedinstvenih iskustava u sadašnjosti i prošlosti. Kompleksni životi koje su istočni Nemci imali u DDR-u i dalje se često opisuje kao „život u diktaturi“. Postoji utisak da je sve što su radili i mislili pre ponovnog ujedinjenja irelevantno za današnju stvarnost.
Sve biografije pre 1990. godine su cenzurisane, a čak ni Angela Merkel, koja je 16 godina zauzimala najvišu političku funkciju u zemlji, nije smatrala da može slobodno da govori o svojoj prošlosti. U jednom retkom intervjuu prošle godine, priznala je da se sve ovo vreme suzdržavala jer se plašila da će ljudi reći da se ponovo poziva na Istočnu Nemačku.
Postoje i ekonomske neravnoteže, dakle, prema podacima iz 2021. godine, istočni Nemci i dalje imaju 11 odsto manje raspoloživog prihoda od svojih zapadnih sunarodnika.
Prošle godine „debata istok-zapad“, kako su je nazvali nemački mediji, počela je da se ubrzava, onog trenutka kada je obznanjeno da su mnoge bestselere napisali ljudi rođeni u DDR-u. Najuspešniji je bio The East: A West German Invention, ljuta rasprava o tome kako su istočni Nemci prošli od 1990. godine. Napisao ju je profesor književnosti Dirk Ošman. Tvrdi se da kombinacija diskriminacije, nedovoljne zastupljenosti i već postojeće neravnoteže moći i bogatstva deli istok i zapad.
Postoje i drugi jasni znaci da se istok pomera u nacionalni fokus, čak i izvan veoma uske političke debate oko AfD-a. Beyond the Wall, takođe je pala u novu debatu o istoku i zapadu. Sve ove knjige, koliko god se razlikovale, suštinski su se dotakle te teme marginalizacije istočnih Nemaca, i onog pitanja za koje je Merkelova smatrala „ne treba opet o Istočnoj Nemačkoj“.
Trideset pet godina nakon pada Berlinskog zida, specifične brige, iskustva i identiteti istočnih Nemaca i dalje su važni, i na taj način se prema njima i treba ophoditi, piše novinarka Gardijana.
Tagovi
