Jedni kažu da bi Putin time postigao cilj i zahtevaju da se upravo sada „Taurus“ pošalje Ukrajini. Drugi, predvođeni kancelarom Šolcom, smatraju da je samo potvrđeno da bi isporuka krstarećih raketa uvukla Nemačku u rat.
Izgleda da je afera ruskog prisluškivanja nemačkih visokih oficira samo osnažila već postojeće pozicije. Pritom je nemački kancelar doživeo blamažu. Obrazlagao je svoje odbijanje da krstareću raketu „Taurus“ isporuči Ukrajini time što su navodno samo nemački vojnici u stanju da je programiraju za ciljeve, ali je šef nemačkog ratnog vazduhoplovstva, general Ingo Gerharc, u razgovoru sa još tri oficira Bundesvera rekao da bi to mogli da rade i ukrajinski vojnici posle višemesečne obuke.
Ni kancelarovi koalicioni partneri ne trude se da prikriju protivrečnosti. Tako je za Drugi program nemačke televizije (ZDF) stručnjakinja za odbrambena pitanja nemačkih liberala (FDP) Mari-Agnes Štrak-Cimerman rekla da je s objavljivanjem prisluškivanog razgovora otpao kancelarov argument za odbijanje isporuke. Ona je u isto vreme pozvala na zbijanje koalicionih redova: „Moramo da pripazimo da sada jedni druge ne hvatamo za guše“.
A upravo je to uradila svojom izjavom. Ona je jedina poslanica liberala koja je u Bundestagu glasala za zahtev demohrišćanske (CDU/CSU) opozicije da se „Taurus“ isporuči Ukrajini i time se otvoreno usprotivila kancelaru Šolcu (SPD). Njen partijski kolega Volfgang Kubicki kaže da bi sada za ponovljeni zahtev opozicije glasalo još više poslanika liberala.
Upravo sada ili ni u kom slučaju?
Poslanik demohrišćanske opozicije Roderih Kizeveter ne štedi reči kritike. Prema njemu, Šolcovi razlozi su „prividni“. „Nema ni tehničkih, ni pravnih razloga koji bi bili protiv isporuke ’Taurusa’. Dakle, sada je krajnje vreme da kancelar odobri isporuku posle desetomesečnog odugovlačenja“. Demohrišćanski političar dodaje da se u suprotnom opslužuje Putinov narativ.
Na levoj i desnoj ivici političkog spektra zaključci su suprotni. Predsedavajuća Levice Janine Visler za „Špigel“ je izjavila: „Sadržaj razgovora još jednom sasvim jasno pokazuje, da bi isporuka krstareće rakete ’Taurus’ bila krajnje opasna i da bi mogući napadi sve do Moskve mogli da izazovu neviđenu eskalaciju.“ Bjern Heke, političar delom ekstremno desne Alternative za Nemačku (AfD), obratio se na društvenoj mreži Iks kancelaru Šolcu: „Nemojte da uđete u istoriju kao čovek čija je odluka da isporuči krstareću raketu ’Taurus’ izazvala treći svetski rat!“
Šolc ne veruje Ukrajini?
Olaf Šolc ne vidi razlog da promeni svoj stav i posle afere prisluškivanja. „Ne može da se isporuči neki sistem naoružanja koji je veoma velikog dometa, a da se ne razmisli o tome kako će se odvijati kontrola nad sistemom“, rekao je Šolc u jednoj diskusiji. „Ako hoćemo da imamo kontrolu, a to može samo ako učestvuju nemački vojnici, onda je to za mene isključeno.“ Šolc kao da je morao da naglasi: „Ja sam kancelar i zato je to na snazi.“
Postoje i nagađanja da iza takvog kancelarovog stava postoji nepoverenje prema vlastima u Kijevu, jer se pribojava da bi one ipak mogle da gađaju ciljeve u Rusiji. Domet „Taurusa“ je 500 kilometara, pa bi iz Ukrajine mogla biti pogođena i Moskva.
Kizeveter smatra da nepoverenje ne bi bilo opravdano: „Ukrajinci su se do sada pridržavali svih ugovornih obaveza i uslova pri isporukama oružja. Bilo bi strateški krajnje nesmotreno da se razori poverenje partnera, na koje je Ukrajina upućena u pogledu isporuke oružja.“
Nemačke socijaldemokrate sebe vide kao partiju mira
Šolcovo taktiziranje dobrim delom proističe iz socijaldemokratske tradicije. Ne samo da kancelarova partija podržava njegovu uzdržanost, ona je zapravo zahteva. To se pre svega odnosi na jako levo krilo stranke koje socijaldemokratiju vidi kao stecište političara koji su za mir. Za njih su do februara 2022. dobri odnosi sa Rusijom bili stvar koja se podrazumeva, a mirovni poredak u Evropi bez Rusije – nezamisliv. Smatralo se da će tako Rusija biti integrisana i da je tu zemlju moguće promeniti ili na nju uticati. U SPD-u sada vlada konsenzus da je to bila greška, ali protivnici militarističke političke linije još uvek su snažni.
Osim toga, moguće je da loši rezultati u anketama socijaldemokrate navode na računicu da bi im mirovna predizborna kampanja 2025. popravila šanse na izborima. To je jednom već uradio socijaldemokratski kancelar Gerhard Šreder kada je 2002. izborio drugi mandat odbijajući nemačko učešće u invaziji na Irak. Nedavno je Olaf Šolc objavio video koji zvuči slično: „Nema nemačkog učešća u ratu! Da kažemo jasno i glasno: kao nemački kancelar neću poslati vojnike Bundesvera u Ukrajinu. To je važeća odluka. Na to mogu da se oslone pripadnice i pripadnici naše vojske. Na to možete i vi da se oslonite.“
Izgleda da kancelar Šolc ima stav o „Taurusu“ koji ima i većina Nemaca. Anketa koju je sproveo institut YouGov pokazuje da se 58 odsto ispitanika protivi isporuci krstarećih raketa, a samo 28 odsto su za to. Pritom čak 31 odsto njih odbija bilo kakvu vojnu podršku Ukrajini.
To nije Šolcovo apsolutno odbijanje
Šolcov stav izgleda nije neumoljiv. Tako barem misli spoljnopolitički ekspert socijaldemokrata Nils Šmid: „Tehničke, ustavno-pravne i strateške prepreke su veće nego kod drugih vrsta oružja, ali to ne isključuje mogućnost da vlada u budućnosti dođe do drukčije procene i da se odluči za isporuku.“
Strogo uzevši, Šolcovo odbijanje nije apsolutno. On je rekao: „Ako hoćemo da imamo kontrolu, a to može samo ako učestvuju nemački vojnici, onda je to potpuno isključeno.“ To bi moglo da znači da je isporuka moguća ako u tome ne učestvuju nemački vojnici. Tako Šolc drži odškrinuta vrata.
Demohrišćanin Roderih Kizeveter smatra da je Nemačka odavno morala da isporuči „Taurus“: „Mora da bude jasno, ako Putin ne bude zaustavljen u Ukrajini, opasnost od rata se u ogromnoj meri povećava i za nas! Stoga takvo kancelarovo ponašanje slabi nemačku i evropsku bezbednost. Umirivanje, toleranciju i ponude da se pregovara, Rusija vidi kao slabost. Kao podsticaj da nastavi.“
Tagovi
