U Portugalu su u nedelju održani vanredni opšti izbori, drugi po redu u protekle tri godine – za povratak stabilnosti. Politička kriza i kolaps socijalističke vlade, izazvani su istragom o navodnoj korupciji premijera Antonija Koste, i njegovom ostavkom koja je usledila.
Socijalistički premijer Portugala, Kosta, podneo je ostavku početkon novembra prošle godine, u trenutku kada je služio svoj treći uzastopni premijerski mandat. Uprkos tome što je njegova stranka na prethodnim vanrednim opštim izborima, u januaru 2022. osvojila apsolutnu većinu, Kosta je odluku o ostavci doneo samo nekoliko sati nakon što su tužioci pokrenuli istragu o njegovoj korumpiranosti.
Te tvrdnje vezuju se za njegove poslove u vezi sa litijumom i zelenim vodonikom. Svoju hitnu ostavku, opravdao je tvrdnjom da „kao premijer ne želi da iko sumnja u njegov integritet, da iko pretresa njegove službene rezidencije i ministarstva.“
Ceo događaj pokrenuo je mnoga pitanja i nagađanja, kako u vezi sa vladom socijalista, tako i sa potencijalnim, novim vlastima.
Da li je ovo kraj višegodišnje vladavine Socijalističke stranke (PS)? Da li će pobedu odneti Demokratski savez (AD), koji je, delovalo je pred izbore, ulio neku vrstu poverenja građanima? Ali je postojala i otvorena bojazan (na radost nekih) da bi da ekstremna desnica mogla da osvoji veći broj mandata nego inače?
Kada su rezultati izbora saopšteni u nedelju uveče, ispostavilo se da se očekivani preokret ostvario. Portugalska stranka desnog centra Demokratski savez, čiji je lider Luis Montenegro, pobedila je na izborima. Međutim, kako nagađanja o potpunom kolapsu Socijalističke stranke nisu ostvarena, i kako je trka među njima bila tesna, ako uzmemo u obzir poslanička mesta koje su AD (79) i PS (77) osvojile, postavlja se pitanje kako će Montenegro formirati vladajuću većinu? Da li će mu tu biti neophodna podrška ekstremno desničarske partije Čega koja je toliko puta spominjana?
Nema sumnje da je podrška socijalistima opala, dakle, od apsolutne većine pre dve godine, sa 41,4 odsto glasova, spali su na 28,66 koje imaju danas.
Međutim, čak ni nakon prebrojavanja glasova iz inostranstva, pobednik neće moći da ima većinu – 116 poslanika. Čak ni ako bude u koaliciji sa malom liberalnom strankom koja je zauzela pet odsto glasova (osam mesta).
Lider Demokratskog saveza Luis Montenegro posle izbora je ponovio svoju predizbornu tvrdnju: „Ne želim da vodim zemlju uz podršku ekstremne desnice“. Međutim, dodao je Montenegro, „AD će, pošto je osvojio izbore, po volji naroda, vladati s relativnom većinom. U tome je bitno da ostale stranke budu korektne, odnosno, da PS i Čega ne formiraju negativni savez kako bi sprečili vladu koju Portugalci žele“.
Po tom se pitanju oglasio i lider ekstremne desnice, Andre Ventura, ali – svestan ucenjivačkog potencijala – u nešto drugačijem tonu. „Rezultati izbora su pokazali da Portugalci žele vladu AD-a i Čege. Montenegro je taj koji će biti odgovoran za političku nestabilnost ako odbije da pregovara sa nama“, objasnio je Ventura.
Tagovi
