Koji će put ovo da budu izbori u Beogradu? I kakav rezultat bi bio dobar za srpsku demokratiju?
Da li će Vučićeva ponuda pred prošle izbore, preko policije, koju je snimala opozicija, pa pustila u javnost, sada da se odigra?
Šta je uopšte idealan scenario? Za ovo društvo? I ovaj grad?
Da li je dovoljno da opozicija dobije Beograd? I da se odjednom probudimo u demokratiji?
Te stvari se dugo grade, i nestaju u sekundi. Preporuke ODIHR-a pokazuju šta treba da se uradi.
Pošto smo mi evropska zemlja, koja slavi Ustav koji je nekad bio najdemokratskiji na kontinentu, to je sve što i treba da uradimo.
Ali kako? Demokratija nije forma. I Rusi imaju izbore. Mnogi drugi. Pa to ne liči mnogo na demokratiju.
Mi smo je imali. Kakvu-takvu. Čak i u najluđim vremenima.
Dvanaesti je mart dok ovo pišem. Sećam se svog teksta kad je Đinđić postao, kako se tada govorilo, prvi demokratski gradonačelnik.
Stajao sam pored njega dok ga je Milo slikao s petokrakom. Naslov je bio „Zvezda teško pada“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON
Tagovi
