Početak ove priče mogao je biti lep dan, ili ozelenjavanje, ili dugo čekani cvet. Kao u pismenom zadatku trećaka. Ali svaku priču o ispraćanju zime i dočekivanju proleće prekine nečije kijanje. Moderni vesnik proleća nije više visibaba. To su alergije i ovo je kratka priča o alergijama.
Uporan svrab i crvenilo beonjača, kijavica, promuklost, peckanje u grlu, curenje iz nosa samo su neki od simptoma koje već sada oseća veliki broj ljudi osetljivih na alergene u vazduhu, a ovaj preuranjen proces ubrzale su prolećne temperature, čineći protekli februar najtoplijim među februarima.
Toplije vreme u februaru i ranije cvetanje drveća uzrok su ranijeg početka sezone alergija, ali i povećanju broja onih koji muče tu muku. Zahvaljujući toplijoj klimi, koja produžava sezonu polena, prolećne alergije mogu da traju duže nego što je to bilo ranije, kako ocenjuju stručnjaci.
Prema Američkoj fondaciji za astmu i alergije, proleće je potencijalno problematično doba za oko 81 milion ljudi u Sjedinjenim Državama, upravo zbog alergija.
Alergolog Mirjana Mitrović iz Agencije za zaštitu životne sredine objasnila je da je zima bila jako blaga, nakon čega je došao februar sa temperaturama 15-20 stepeni, što je prouzrokovalo da odjednom procvetaju sve vrste drveća.
“Prethodnih godina smo imali dve do tri vrste polena u vazduhu, ali ove godine se pojavilo deset polenovih zrna odjednom i to preko graničnih vrednosti. Agencija za zaštitu životne sredine prati od 1. februara do 1. novembra, svakoga dana, sve alergene na 28 različitih mesta na teritoriji Srbije. Ovakvu situaciju sa polenom nismo imali poslednjih godina ”, rekla je Mitrović i dodala da se desi da krene sezona cvetanja, koja počne sa dva do tri zrna polena, pa prvo drveće koje cveta, jova, lesak, čempresi i tise, ali koja ne budu odmah u nekim prekograničnim vrednostima kao što je to ovoga puta slučaj.
“Beležili smo kretanje cvetanja, gde je bilo prisutno pet, šest, deset polenovih zrna, a sada su te vrednosti tise i čempresa preko 500, a kažemo da je granična vrednost 60 polenovih zrna po kubnom metru vazduha. I onda kada se tu, umesto tri, pojavi deset, zajedno sa zagađenjem vazduha koje je prisutno i za koje se polenske čestice vežu u gradskoj sredini, simptomi su mnogo izraženiji. U ruralnim mestima, iako ima više zelenila, manja je alergičnost upravo zbog zagađenja vazduha” rekla je ona.
Alergije su rezultat reakcije imunog sistema na nešto što je za većinu ljudi bezopasno – na primer, perut kućnih ljubimaca, orahe ili, u proleće, polen. Simptomi alergijskog rinitisa (ponekad se nazivaju i kao polenska groznica) mogu uključivati svrab i suzenje očiju, začepljenost nosa, često kijanje i bol u grlu.
Da biste izbegli moguće simptome, lekari ponekad predlažu da započnete redovnu upotrebu spreja za nos nedelju ili dve pre nego što nastupi sezona alergija.
Takođe, savet je i provera sa svojim lekarom da li bi upotreba antihistaminika ili dekongestiva kada sezona dostigne puni zamah bila bezbedna za vas, uzimajući u obzir druge zdravstvene probleme koje možda imate, kao što su hipertenzija ili problemi sa srcem.
Neki ljudi koji pate od alergija biraju imunoterapiju (seriju vakcina protiv alergije) kako bi smanjili reakciju svog tela na alergene – supstance koje izazivaju alergijske reakcije. Imunoterapija pomaže u smanjenju simptoma polenske groznice kod oko 85% ljudi koji imaju problem sa alergijskim rinitisom.
Osim medicinskih pristupa, izbegavanje se smatra ključnim za zadržavanje simptoma alergijskog rinitisa. Izloženost polenu se može smanjiti zatvaranjem prozora, pranjem odeće koja se nosi napolju i tuširanjem nakon boravka napolju, kao i npr. korišćenjem prečistača vazduha u domu.