Kad pogledate top-listu čitanih knjiga, pa i najčitanijih tekstova u mnogim medijima (pa i na našim Velikim pričama), iskočiće najmanje jedna psihologija. Sve je više podkasta na tu temu (i mi ga imamo), sajtova, priručnika, a sve jer je ljudima potrebna podrška. Ništa sporno, ni pogrešno.
Ali ta neosporna popularnost knjiga za samopomoć, podkasta i radionica o sreći, dokaz je konstantne želje da se život učini boljim.
Kakav god život da vodite, to je nekako prirodno stanje mozga. Da li nas on zavarava? Da li je moguće da su naši životi bolji nego što to mislimo?
Možda neko ima i dobar posao, i lepu porodicu, i kuću i prijatelje, i dovoljno novca za pristojan život, ali kao da nešto fali. Ponekad deluje kao da svi imaju bolji život nego osoba koja se to pita.
Često takve „uobičajene“ stvari ne primećujemo, uzimamo ih zdravo za gotovo. Ne zato što smo nezahvalni ili glupi. To je zbog našeg mozga, i njegove sklonosti da se navikne na postojeće stanje, kako pišu Tali Šarot, profesorka kognitivne neuronauke na Univerzitetu koledž London i MIT-u, i Kas R. Sanstin, američki pravnik i nekadašnji član Kancelarije za informacije i regulatorne poslove Bele kuće u Obaminoj administraciji.
Kao koautori knjige Pogledajte ponovo: Moć zapažanja onoga što je uvek bilo tu, dvoje stručnjaka objašnjavaju da je naš mozak nabaždaren na to da razmišlja više o onome što nema nego o onome što ima. Da se navikne, pa se tada neuroni sve manje aktiviraju na stvari koje su stalne. Daju nam i primer. Uđete u sobu punu ruža i ubrzo nakon toga, više i ne možete da osetite njihov miris. Navikli ste se. I kao što se naviknete na miris sveže ubranog cveća, tako se navikavate i na ljubavnu vezu, na unapređenje, na lep dom, na prelepo umetničko delo, piše ovaj dvojac za Tajm.
Gde god da se okrenemo, uvek zapažamo novo. Pa i naslovne strane novina uvek tragaju za nečim novim. Tako i vaš mozak, konstatuju oni, zanima ga šta se nedavno promenilo, a ne ono što je ostalo isto. „Tako s vremenom, ono što vam je u početku oduzimalo dah, postaje rutina, kao neka vrsta inventara. Navikli ste se na to – ne primećujete i ne reagujete na one delove svog života koji su vas očaravali.“
Drugim rečima, postaje obično – iako nije – a mi delujemo kao nezahvalni.
I šta onda? Da li to znači da će nam sve na kraju postati dosadno, a mi ćemo zauvek biti nezahvalni?
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 21. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
