Ime Lordana Zafranovića neraskidivo je vezano za istoriju Martovskog festivala u Beogradu. Po sopstvenom priznanju, na Martovskom festivalu je prikazao svoj prvi film 1966. godine „i skrenuo pažnju na nove tendencije u filmu i veru u budućnost kratke forme“, a na istom mestu je 2019. godine predstavio i svoj stoti film. Između svih ovih godina stala je jedna blistava rediteljska karijera u kojoj su se nizala remek dela u kratkom metru, dokumentarnom i celovečernjem igranom filmu, predstavljajući Lordana Zafranovića kao jednog od najznačajnijih autora, ne samo kinematografije jugoistočne Evrope već i mnogo šire, u evropskim i svetskim okvirima.
Lordan Zafranović je nagrađivan na Martovskom festivalu i pre i posle raspada Jugoslavije. Ređale su se brojne nagrade, od onih za režiju, do najviših festivalskih odličja kao što je Gran pri. Naslovi poput: „Ave Marija“ (1971), „Prvi valcer“ (19781), „Antika“ (1972), „Rad zida grad“ (1975), „Zavičaj – Vladimir Nazor“ (1978), „Krv i pepeo Jasenovca“ (1983), „Lica terakota“ (2003), „Simfonija nebeskog grada“ (2004) deo su, ne samo istorije, nego i antologije našeg dokumentarizma i kratkog metra.
Pre dve godine Lordan Zafranović je predsedavao žirijem 69. Martovskog festivala, čineći čast i nama kao organizatorima, ali još i više autorima koji su poneli nagrade na završnoj svečanosti. Jer, on je oduvek uživao ugled velikog reditelja, ali i beskompromisnog stvaraoca, za kojega je naš veliki književnik i scenarista, Arsen Diklić, svojevremeno rekao „da se ne boji da po stvarima kopa do dna!“
Lordan Zafranović je laureat koji svakoj nagradi koju dobije daje i deo sopstvene vrednosti i značaja! Tako je i sa ovogodišnjom nagradom za životno delo 71. Martovskog festivala!
Dejan Dabić, Umetnički direktor 71. Martovskog festivala
Tagovi
