Velike produkcijske kuće ako prave greške – prave velike greške. Tako je bilo i sa HBO produkcijom, koja je posle pritinska ukrajinskog ministarstva kulture donela odluku da Miloša Bikovića izbaci iz ekipe serije „White lotus“, planetarnog hita koji bi srpskom glumcu pomogao da posle Istoka, krene i u osvajanje Zapada. To što je upravo Biković izveo početni udarac na prijateljskom meču Srbije i Rusije, usred Moskve, samo daje zapravo onima koji su odlučili da ga „politički kenseluju“.
Možda se Biković nije dokopao uloge u „White lotusu“, ali je juče u Moskvi izgledalo da je jedna ekipa bačena sa jahte. Reprezentacija Srbije nije velika „produkcijska kuća“, ali ako pravi greške – pravi samo velike greške.
„Evo, da vam kažem, sa četvoricom u zadnjoj liniji ćemo da igramo. Probaćemo i videćemo na šta će da liči“, izjavio je, pomalo cinično, selektor reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi nekoliko dana pred prijateljsku utakmicu u Moskvi.
Da li zbog toga što je želeo da namiri „one koji znaju sve“ i koji su prethodnih godina kritikovali njegove tektičke manevre, ili zbog toga što je pokušao da, dok još nije prekasno, nađe lek za boljke koje muče reprezentaciju od Mundijala do danas – na teren moskovskog Dinama, selektor Srbije sinoć je izveo tim koji je po prvi put u tri godine pristupio utakmici sa temeljnim taktičkim modifikacijama.
Probali smo i videli smo. I nije ličilo ni na šta. Reprezentacija Rusije deklasirala je Srbiju sa 4:0, a Dragan Stojković Piksi zabeležio je najteži poraz u četiri godine svog selektorskog mandata.
U svom prvom meču koji su odigrali sa nekom evropskom ekipom još od početka rata u Ukrajini, Rusi su se pokazali kao protivnik dostojan velikih evropskih reprezentacija sa kojima će Srbija na leto odmeriti snage. Upravo je to ono što će u narednim mesecima mučiti Piksija i njegove izabranike kojima ni početni udarac „Aleskandra Tirnanića“ sinoć nije bilo od pomoći.
Nova Piksijeva taktika nije uspela da da odgovore i rešenja za stare probleme, naročito ne u odbrani. Ruku na srce, prilike za to bilo je samo u prvih dvadesetak minuta meča, jer je u 19. minutu, Milan Gajić zaustavio kontru Rusije faulom u šesnaestercu u situaciji jedan na jedan. Crveni karton, penal, vođstvo Rusije, i početak totalnog raspada.
Deset minuta kasnije, Pavlović slabo reaguje na centaršut, a dvojica ruskih napadača našli su se pred gotovo praznim golom. Osipenko je duplirao prednost.
Rupa u odbrani se stvorila i u 55. minutu kada se Rusi, golom Alekseja Mirančuka odvajaju na nepristojnu razliku za jednog domaćina koji je dugo priželjkivao goste. Mogao je to već tada biti četvrti gol za domaćine jer je nekoliko minuta ranije intervencija Mladenovića umalo završila u golu Srbije.
Četvrti gol je ipak pao dva minuta pred istek regularnog dela utakmice. Nakon niza udaraca u okvir gola ruskih napadača i jedne pogođene prečke, Ivan Sergejev šutom sa više od dvadeset metara parališe golmana Petrovića i stavlja tačku na ovaj prijateljski susret.
„Sve što smo želeli da sprovedemo u delo u taktičkom smislu palo je u vodu posle 20 minuta. Crveni karton je, očigledno, bio ogromna prednost za rusku ekipu. Bilo je teško igrati u jačem ritmu i napraviti bolji rezultat. Prestroga, dupla kazna. Nebitno da li je 2:0, 3:0 ili 4:0, nezadovoljan sam da nismo bili u egalu. Šteta, imali smo nekoliko dobrih sitaucija, ali nismo uspeli. Oni su nas kažnjavali i baš koristili prednost“, analizirao je Piksi nakon meča i na kraju pokušao da završi u optimističnom tonu. „Nema nikakve panike, ovo je bila samo dobra trening utakmica za Ruse. Glavu gore, vratićemo se ponovo na ono što se očekuje“.
Uzimajući u obzir ovo, ali i prethodna izdanja nacionalnog tima, teško je poverovati da će ove Stojkovićeve reči utešiti ljubitelje fudbala u Srbiji. Utakmica sa Kiprom bi, u tom smislu, mogla da „zamaže oči“, međutim, u Nemačkoj nas očekuju mnogo veći izazovi od Kipra, ali i od Rusije. Euro se bliži, a sve je izvesnije da će, za razliku od nekih prethodnih velikih takmičenja, osnova za „loženje“ ovog leta biti sve manje.
„Probaćemo i videćemo na šta će to da liči“, što bi rekao selektor. Na šta će da liči jedno veliko takmičenje bez velikih snova.