Kompanije se prilagođavaju digitalnom okruženju i sve više fokusiraju na dobrobit zaposlenih. Pandemija kovida je ubrzala digitalizaciju, a interne komunikacije u organizacijama pružaju kontratežu i humanizaciju radne sredine. Koliko je veliki značaj interne komunikacije danas, kako utiče na poslovnu kulturu i atmosferu u timovima, a kako na poslovne rezultate kompanija, bila je tema ovogodišnje ankete PR agencije Chapter 4.
Istraživanje je pokazalo da 14 odsto ispitanika smatra da je interna komunikacija važnija od eksterne za poslovanje kompanije. Velika većina ispitanika, skoro 85 odsto, smatra internu i eksternu komunikaciju jednako važnom za uspeh kompanije, što je u skladu sa svetskom praksom i percepcijom o važnosti reputacije kompanije među zaposlenima, kao i među eksternim ciljnim javnostima.
Jaki timovi stvaraju vrednost za kompaniju i ostvaruju dobre poslovne rezultate. Međutim, prema uvidima iz ankete, manje od trećine kompanija aktivno i planski ulaže u izgradnju timskog duha. Sa druge strane, svetska istraživanja pokazuju da produktivnost zaposlenih raste i do 25 odsto u organizacijama u kojima postoji jača povezanost među zaposlenima.
Više od 62 odsto ispitanika je odgovorilo da organizacija u kojoj rade nema poseban tim ili osobu koja se bavi isključivo internim komunikacijama, što je dosta visok procenat u odnosu na evropske zemlje. Takođe, za više od 67 odsto ispitanika prvi izvor informacija u kompaniji je direktno nadređeni ili neposredni menadžer, dok su za skoro 30 odsto ispitanika to kolege iz tima. Interesantno je da su neformalne informacije dominantne u organizacijama za više od 12 odsto ispitanika, a činjenica da njima sami zaposleni daju prednost u važnosti ukazuje na nedovoljno zvaničnih informacija formalnim kanalima.
Kako zaposleni vide interne komunikacije?
Najveći broj ispitanika smatra da je uloga internih komunikacija da pomognu zaposlenima da razumeju interne politike, strategiju kompanije i organizaciju (57%). Građenje osećaja poverenja, zajedničkog identiteta i lojalnosti je na visokom drugom mestu po važnosti za skoro polovinu ispitanika (48%), dok internom informisanju i edukaciji prednost daje oko 40% odsto ispitanika. Od ostalih uloga internih komunikacija, ispitanici su istakli i dijalog i povratne informacije, kao i promociju korporativne kulture i vrednosti.
Zaposleni interno najviše komuniciraju putem imejla i društvenih mreža, ali i tokom sastanaka sa timom ili kroz direktnu komunikaciju licem u lice. Interno se komunicira i kroz feedback neposrednog nadređenog, timske događaje, obraćanja generalnog direktora, zatim različite alate – aplikacije i platforme, kao i interne magazine, table ili internu televiziju.
Međutim, kada se govori o najkorisnijim kanalima za izgradnju kvalitetnog tima, prva tri mesta prema mišljenju zaposlenih zauzimaju sastanci sa timom, direktna komunikacija licem u lice, kao i timske aktivacije i druženja.
Šta interne komunikacije ne rade, a trebalo bi?
Ispitanici su istakli da interne komunikacije često zanemaruju potrebe i želje zaposlenih, da ne obraćaju dovoljno pažnje na atmosferu u timovima, da ne sprovode evaluaciju interpersonalnih odnosa koji se odražavaju na atmosferu i rad u timu.
S druge strane, zaposleni najviše cene slušanje njihovih potreba i mišljenja, vidljivost, promociju i nagrađivanje postignutih uspeha, ali i informisanje o projektima i novostima u sektoru i van njega i organizovanje prilika za jačanje timskog duha.
Prošlogodišnje evropsko istraživanje je pokazalo da neverovatnih 85% zaposlenih nije posvećeno kompaniji u kojoj radi, što je i jedan od najvećih izazova u poslovanju danas. Primera radi, postoje procene da zbog nedostatka angažovanosti zaposlenih Velika Britanija godišnje gubi do 70 milijardi funti.
Kada je reč o trendovima, čak 70 odsto ispitanika u Srbiji prednost daje autentičnosti i transparentnosti u internoj komunikaciji, zatim fokusu na wellbeing zaposlenih (51,6%), kao i hibridnom radnom okruženju (37,6%).
Tagovi
