U Srbiji je u toku izrada trećeg Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije SB UN 1325 – „Žene, mir i bezbednost“ za period 2024–2026. Cilj je da se unapredi bezbednost žena i osnaži njihova uloga u očuvanju mira i bezbednosti, i to ne samo kroz veću zastupljenost žena u sektoru bezbednosti, već i suočavanjem sa savremenim izazovima kao što su zdravstvene pandemije i klimatske promene koje posebno pogađaju žene.
Savet bezbednosti UN usvojio je 2000. godine Rezoluciju 1325 – „Žene, mir i bezbednost“ koja se tiče prevencije svih oblika nasilja nad ženama i devojkama u konfliktnim i postkonfliktnim društvima. Rezolucija je usmerena i na ublažavanje i otklanjanje posledica oružanih sukoba na žene i devojke, kao i na jačanje uloge žena u izgradnji mira i rešavanju konflikata.
Rezolucija SB UN 1325 predstavlja najznačajniji globalni dokument posvećen rodnoj dimenziji bezbednosti. Ona je pravno obavezujuća za sve članice UN i nije potrebna njena ratifikacija. Generalni sekretar UN pozvao je 2004. sve zemlje članice da donesu nacionalne akcione planove za primenu ove rezolucije. Danska je bila prva zemlja koja je 2005. godine donela svoj nacionalni akcioni plan.
Srbija je 2010. godine usvojila prvi petogodišnji Nacionalni akcioni plan (NAP) za sprovođenje Rezolucije 1325, dok je drugi NAP bio na snazi od 2017. do 2020. Primena ovih planova je podstakla dalje jačanje rodnog aspekta u upravljanju sektorom bezbednosti.
Prvi NAP (2010–2015) bio je usmeren na razvoj nacionalnih institucija i mehanizama za primenu Rezolucije 1325, kao i na povećanje broja žena u sektoru bezbednosti, dok je drugi NAP bio fokusiran na lokalni nivo, na formiranje lokalnih tela za bezbednost i rodnu ravnopravnost, kao i na povećanje učešća žena u njihovom radu.
„Očekuje se da će treći NAP imati dvostruki fokus, jačanje institucionalnih tela za rodnu ravnopravnost i bezbednost na svim nivoima i jačanje mehanizama zaštite i podrške za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja“, kaže direktorka Centra za podršku ženama i učesnica u izradi nacrta trećeg NAP-a Biljana Stepanov.
OEBS pruža podršku za sprovođenje Agende „Žene, mir i bezbednost“
„Kao najveća regionalna bezbednosna organizacija na svetu, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) donela je 2004. godine Akcioni plan za unapređenje rodne ravnopravnosti i obavezala se da će zemljama članicama pružati podršku u sprovođenju Agende ’Žene, mir i bezbednost’“, kaže šef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasador Jan Bratu. „Od 2000, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je devet srodnih rezolucija koje čine okvir koji ima za cilj da unapredi učešće žena u sprečavanju i rešavanju konflikata, kao i izgradnji mira i postkonfliktnom oporavku. Centralni i prvi dokument na kome se zasniva ova agenda je Rezolucija 1325 – Žene, mir i bezbednost. Do 2020, preko 60% država članica OEBS-a usvojilo je Nacionalni akcioni plan (NAP) za primenu Rezolucije 1325“, ističe ambasador Bratu.
Radni sastanak organizacija civilnog društva za pripremu preporuka za izradu trećeg NAP-a za Rezoluciju SB UN-a 1325 „Žene, mir i bezbednost“, Šabac, april 2023.
Misija OEBS-a u Srbiji na različite načine podržava implementaciju Rezolucije 1325 u Republici Srbiji. U prethodnoj deceniji Misija je pomogla izradu oba NAP-a, zatim formiranje Mreže 1325 koju čine organizacije civilnog društva angažovane na jačanju uloge žena u oblasti bezbednosti. Od 2023. Misija pomaže rad na pripremi trećeg NAP-a za primenu Rezolucije UN 1325 „Žene, mir i bezbednost“.
„Uz podršku Misije, organizacije civilnog društva su tokom 2023. formulisale preporuke za izradu novog NAP-a. Misija je pomogla i održavanje dve radionice Radne grupe Vlade Srbije koja je angažovana na pripremi trećeg NAP-a. U sastavu ove Radne grupe se nalaze predstavnici Ministarstva odbrane i drugih relevantnih institucija, civilnog društva, kancelarije Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, predstavnici univerziteta“, kaže rukovodilac projekta u Misiji OEBS-a u Srbiji Miroslav Kragić.
Povećano učešće žena u sektoru bezbednosti i u mirovnim misijama
Tokom implementacije prva dva NAP-a u Srbiji je došlo do unapređenja rodne ravnopravnosti u sektoru bezbednosti. Indeks rodne ravnopravnosti koji se izračunava po metodologiji Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost, a tiče se i sektora bezbednosti, porastao je u Srbiji sa 52,4 poena u 2014. na 58 poena u 2018. godini. Na nivou EU ovaj indeks u proseku iznosi 70, dok je maksimalna vrednost 100 poena.
U vreme sprovođenja prvog Nacionalnog akcionog plana (2010–2015) zastupljenost žena u sektoru bezbednosti je povećana za 4,13% (sa 27,40% na 31,53%), kao i zastupljenost žena u rukovođenju i komandovanju u sistemu bezbednosti za 5,21% (sa 14,47% na 19,68%). Takođe, u periodu primene oba NAP-a zabeleženo je povećanje učešća žena u međunarodnim mirovnim misijama u kojima učestvuje Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. U 2020. godini zastupljenost žena u mirovnim misijama iznosila je 13,8%.
I pored određenog napretka ostvarenog tokom primene dva NAP-a, ostalo je još dosta posla kako bi se u sektoru bezbednosti dostigao željeni nivo rodne ravnopravnosti.
„Žene su i dalje nedovoljno zastupljene u bezbednosnim strukturama, posebno na mestima odlučivanja, nisu dovoljno vidljive u dijalogu Beograd – Priština, nisu dovoljno uključene u štabove za vanredne situacije, niti dovoljno opremljene za postupanje u kriznim situacijama. I dalje su izložene različitim oblicima rodno zasnovanog nasilja, a posebno je nepovoljna bezbednosna situacija žena iz marginalizovanih i višestruko diskriminisanih grupa“, navodi se u zaključcima izveštaja vladinog Političkog saveta o primeni drugog NAP-a (2017–2020) za Rezoluciju SB UN 1325.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih ciljevi iz drugog NAP-a nisu u dovoljnoj meri ispunjeni jeste taj što je planiran veliki broj aktivnosti za koje nisu predviđena odgovarajuća sredstva i resursi, zaključuje se u ovom izveštaju.
Četiri stuba UN Agende 1325
Iako se odredbe nacionalnih akcionih planova od zemlje do zemlje razlikuju, većina uključuje četiri inicijalna „stuba“ iz Rezolucije 1325 koji se tiču – učešća žena, zaštite ženskih prava, sprečavanja nasilja, kao i pružanja pomoći i oporavka nakon konflikta, katastrofa i vanrednih stanja.
Iako se Rezolucija 1325 prioritetno tiče zaštite prava žena u vreme oružanih sukoba i uključivanja žena u izgradnju mira i bezbednosti, ovom agendom su od samog početka obuhvaćene i teme kao što su problemi izbeglica, interno raseljenih lica i tražilaca azila. Prethodnih godina kroz nove Rezolucije SB UN, u njen okvir integrisana su i pitanja trgovine ljudima, terorizma, uticaja klimatskih promena i zdravstvenih pandemija.
Preporuke OCD-a za izradu trećeg NAP-a za primenu Rezolucije 1325
Uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji, organizacije civilnog društva su u decembru 2023, nakon nekoliko sastanaka i intenzivnih konsultacija, objavile Preporuke OCD za izradu trećeg NAP-a za primenu Rezolucije 1325 SB UN „Žene, mir i bezbednost“ u Republici Srbiji. U izradi ovog dokumenta učestvovalo je 18 organizacija civilnog društva aktivnih u oblasti ljudskih prava i bezbednosti. Podrška koju je Misija pružala tokom izrade ovih preporuka odvijala se u okviru dugogodišnjeg projekta Misije „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansira Vlada Švedske.
Sa tekstom preporuka upoznati su svi članovi vladine Radne grupe koja bi u narednom periodu trebalo da se usaglasi oko finalnog teksta nacrta trećeg NAP-a.
„Ciljevi trećeg NAP-a treba da budu usmereni na unapređenje kapaciteta institucija i mehanizama koji sprovode i prate primenu Rezoluciju 1325 i na nacionalnom i na lokalnom nivou, zatim na povećanje učešća žena u telima koja se bave kontrolom upotrebe vatrenog oružja i donošenjem strateških dokumenata, kao i na uključenje većeg broja žena u mirovne misije“, objašnjava Biljana Stepanov, učesnica u izradi preporuka organizacija civilnog društva za izradu novog NAP-a.
Biljana Stepanov ukazuje i da je neophodno uspostavljanje mehanizma za praćenje femicida, kao i za efikasnu zaštitu žrtava rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici, torture, trgovine ljudima itd.
„Na lokalnom nivou je potrebno izraditi i usvojiti planove jedinica lokalne samouprave za očuvanje reproduktivnog zdravlja, kao i prevenciju i odgovor na rodno zasnovano nasilje u vanrednim situacijama. Takođe, važno je prepoznati povezanost negativnih efekata klimatskih promena i bezbednosti žena, uključiti žene u aktivnosti koji se bave odgovorom na negativne efekte klimatskih promena i na vanredne situacije“, kaže Biljana Stepanov.
Uticaj klimatskih promena na bezbednost žena
Klimatske promene predstavljaju jednu od najvećih pretnji čovečanstvu u 21. veku. Naučna istraživanja potvrđuju da su žene, zbog nejednakog socioekonomskog statusa i asimetrije moći, više izložene razornim efektima klimatskih promena i prirodnih katastrofa. Zbog rodne podele rada žene su više od muškaraca angažovane na poslovima u poljoprivredi i u neformalnom sektoru rada, na koje prirodne katastrofe imaju veći uticaj.
Istraživanje UNDP-ja je pokazalo da je u Srbiji smrtnost žena bila dva puta veća u odnosu na muškarce u vreme toplotnog talasa u julu 2007. godine. Takođe, u vreme katastrofalnih poplava 2014. u Srbiji, žene su bile pogođene više nego muškarci jer nisu bile dovoljno uključene u planiranje odgovora na poplave, pokazala su istraživanja koja su se bavila rodnim aspektom reagovanja na prirodne katastrofe.
I istraživanje Centra za istraživanje javnih politika iz 2022. potvrđuje da klimatske promene više pogađaju žene nego muškarce, o čemu svedoče i same učesnice ankete. Tako ispitanica iz Bora kaže: „Muškarca nije briga, on ide da radi, vi vodite brigu o domaćinstvu i sve to što isuši ili poplavi, vi ste najbliži tom problemu, tako da se žena sama bori sa tim stvarima, a to indirektno utiče na njeno zdravlje.“
Utvrđeno je da se kao ključni bezbednosni problemi povezani sa klimatskim promenama u Srbiji javljaju šumski požari, poplave, zagađenje reka otpadom, divlje deponije, neadekvatan kvalitet vode za piće, loša kanalizaciona mreža, široko rasprostranjena seča šuma i aero-zagađenje.
„Klimatske promene pogađaju i muškarce i žene, ali su posledice izraženije kod žena jer se nalaze u nepovoljnijem društvenom položaju. Naime, žene se suočavaju sa ograničenim pristupom vodnim, zemljišnim i energetskim resursima, kao i sa ograničenom mogućnošću upravljanja tim resursima. Raspolažu manjim finansijama, u manjem procentu su vlasnice poljoprivrednog zemljišta i gazdinstava, a pritom su više vezane za poljoprivrednu proizvodnju i održavanje domaćinstva“, objašnjava Filip Stojanović iz Centra za istraživanje javnih politika i jedan od autora publikacije „Rod, klima i bezbednost: zašto je važno uključiti klimatske promene u novi NAP 1325 u Srbiji?“, koja je objavljena uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji.
Stojanović smatra da je od ključnog značaja prepoznati vezu između negativnih efekata klimatskih promena i bezbednosti i blagostanja žena, i u skladu sa tim uvesti temu klimatskih promena u budući NAP kako bi se obezbedilo da žene budu uključene u sve faze procesa planiranja i donošenja odluka o bezbednosti životne sredine.
„Potrebno je uključiti žene u procese koji se tiču kreiranja odgovora na negativne efekte klimatskih promena kao i u aktivnosti koji se bave odgovorom na vanredne situacije“, zaključuje Stojanović koji je i član vladine Radne grupe za izradu trećeg NAP-a.
Misija OEBS-a nastavlja sa podrškom za uvođenje rodne dimenzije bezbednosti
Misija OEBS-a u Srbiji će i u narednom periodu nastaviti da pomaže izradu, a kasnije i primenu trećeg Nacionalnog akcionog plana (NAP) za sprovođenje Rezolucije UN 1325 „Žene, mir i bezbednost“.
„Nakon podrške civilnom sektoru i Radnoj grupe Vlade Srbije tokom 2023. godine, i u 2024. godini nastavljamo da podržavamo dalje konsultacije u okviru Radne grupe za izradu novog NAP-a, kao i prezentaciju finalnog dokumenta“, kaže rukovodilac ovog projekta u Misiji OEBS-a u Srbiji Miroslav Kragić.
Podrška Misije OEBS-a za primenu Rezolucije 1325 realizuje se u okviru dugogodišnjeg projekta Misije „Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji“, koji finansira Vlada Švedske.
Tagovi
