Već neko vreme slušamo priče da planeta doslovno gori, a prethodnih nekoliko leta smo počeli to i da živimo. Temperature prethodnog leta dostigle su istorijske maksimume, žive u termometrima su pretile da eksplodiraju, a ovo leto će, gle čuda, biti još toplije. Kao i svako naredno, ako se pod hitno nešto ne preduzme.
Govorilo se i o planovima smanjenja emisije štetnih gasova, o tome kako da pređemo na održive izvore energije, kako da zaštitimo planetu nama a i da je „relativno zdravu“ ostavimo generacijama koje dolaze.
Još 2016. godine odlučeno je da mora pod hitno nešto da se preduzme i da je zaista „dogorelo“. Te 2016. u Parizu je potpisan sporazum u okviru ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Njegov cilj je da dugoročno zadrži porast globalne prosečne temperature znatno ispod 2 °C iznad predindustrijskog nivoa, sa naporima da se ograniči na 1,5 °C. Tako bi se potencijalno smanjio rizik i uticaj klimatskih promena.
Postizanje ovog cilja zahteva hitno smanjenje emisija, kako bi se u drugoj polovini 21. veka postigla ravnoteža između antropogenih emisija i uklanjanja gasova sa efektom staklene bašte. Paralelno, sporazum teži jačanju sposobnosti sveta da se prilagode negativnim posledicama klimatskih promena, i promovisanju finansijskih tokova usklađenih sa putem ka smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i izgradnji otpornosti na klimatske promene.
Danas se čini da je ova tema u fokusu samo kada se gradski beton toliko usija da ne možemo da dišemo, kada u punom javnom prevozu ljudi padaju u nesvet od vrućine ili kada krenu oluje „netipične“ za naše podneblje. Iako se ovog umereno toplog i sunčanog martovskog popodneva ne čini tako, temperature koje premašuju 28 stepeni u martu nisu „normalne“ i zaista je sada vreme da razmišljamo o tome kako će nam biti na leto. Ili neko od narednih leta.
Dok ovog prolećnog popodneva, možda sedite u bašti kafića pod tek rascvetalim trešnjom i upijate vitamin D, sa našom planetom se nešto strašno dešava.
Prema najnovijem izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA), proizvođači fosilnih goriva iz različitih krajeva sveta ubrzano povećavaju količinu ekstrahovane nafte i gasa iz novoodobrenih projekata, težeci da skoro četiri puta premaše sadašnju proizvodnju do kraja ove decenije. Naravno, ovom naglom porastu aktivnosti prednjače Sjedinjene Američke Države, pa tako, sve na čemu se prethodnih godina radilo kada je u pitanju zaštita životne sredine, sada polako pada u vodu.
Kako se u izveštaju navodi, nova infrastruktura za naftu i gas nije opcija ako planeta želi da izbegne prelazak preko granice od 1,5°C globalnog zagrevanja u odnosu na preindustrijske nivoe. Ovo prekoračenje, na koje su se vlade složile u Pariskom klimatskom sporazumu, donosi sa sobom rizik od sve lošijih posledica – strahovito visoke temperature, poplave, suše i slične vremenske nepogode postaće naša svakodnevica.
Prošle godine je odobreno eksploatisanje najmanje 20 naftnih i gasnih polja, što je rezultiralo vađenjem 8 milijardi barela nafte ekvivalenta. Prema novom izveštaju, industrija fosilnih goriva planira da do kraja ove decenije odobri gotovo četiri puta više – ukupno 31 milijardu barela nafte ekvivalenta – na dodatnih 64 nova naftna i gasna polja.
Prema pomenutom izveštaju, Sjedinjene Američke Države su u protekle dve godine predvodile nove projekte u oblasti nafte i gasa, dok ih je u stopu pratila Gvajana. Ovi podaci pokazuju da su zemlje Amerike igrale ključnu ulogu u čak 40% novih naftnih projekata odobrenih u poslednje dve godine.
Nedostatak napretka u usporavanju potrage za novim nalazištima nafte i gasa može imati ozbiljne posledice na ostvarenje klimatskih ciljeva, uključujući i očuvanje globalnog zagrevanja ispod 1,5°C, kako su definisali naučnici.
U prilog dostizanju ciljeva iz Pariskog sporazuma ne ide ni činjenica da je direktor najveće nafnte kompanije na svetu, na jednom samitu govorio o tome da bi „ljudi trebali da prestanu da fantaziraju“ o odustajanju od nafte i gasa.
Napori da se spreči prekoračenje granice od 1,5°C globalnog zagrevanja mogu biti kompromitovani ako se dodatno poveća već postojeća infrastruktura za naftu i gas, a planirana aktivnost samo će dodatno podići globalnu temperaturu.
Iako SAD i dalje igraju značajnu ulogu u naftnom i gasnom sektoru, fokus proizvođača fosilnih goriva se sve više usmerava ka novim oblastima. Južna Amerika i Afrika postaju važna žarišta za nove projekte, iako su do nedavno imale manje prisustvo u ovoj industriji.
Nedavno otkrivena nalazišta nafte i gasa koja se nalaze na Kipru, u Gvajani, Namibiji i Zimbabveu – odgovorna su za više od trećine ovih otkrića, što ukazuje na promene u geografskoj distribuciji resursa nafte i gasa.
Tagovi
