Zašto je u filmovima glavni neprijatelj prirode – čovek?

Ljudi su uništili sve. Previše su se razmnožavali i isisali život iz zemlje, vazduha i mora.

Zato njihov broj mora da bude prepolovljen, ili ih mora napasti nekakvo čudovište, ili da ih monstruozni stanovnici iz zagađenih dubina okeana istrebe. Oni se suočavaju sa teškim, očajnim životom, jedva preživljavaju na nekada plodnoj i zdravoj Zemlji koju su progutali led i suše.

Na taj način novi superherojski i naučnofantastični filmovi – među poslednjima “Avengers” i “Godzilla”, kao i “Aquaman”, “Snowpiercer”, “Blade Runner 2049”, “Interstellar” i “Mad Max: Fury Road” – predstavljaju klimatske promene. U njima su zamišljene postapokaliptična budućnost ili distopija u kojoj je ekološka propast neminovna, oni koji se bore za životnu sredinu su kriminalci, a ekološka osvešćenost je sila koja pokreće negativce.

Ovakvi prikazi, međutim, govore o mirenju sa propašću, o porazu čovečanstva, smatraju kritičari, a sve je veći broj onih koji apeluju na industriju zabave da priče o klimatskoj krizi pripoveda kroz prizmu prilagođavanja klimatskim promenama.

“Svi ti filmovi maše poentu, više nego ikada ranije”, ističe Majkl Svoboda, profesor sa Univerziteta Džordž Vašington i autor multimedijalnog sajta Yale Climate Connections. “Nijedan od njih ne prikazuje uspešnu transformaciju društva.”

U filmu “Avengers: Infinity War”, arhineprijatelj Tanos odlučuje da na ekološki kolaps odgovori tako što će prepoloviti broj ljudi i svih drugih živih bića na planeti. U filmu “Godzilla: King of the Monsters”, ekoteroristi puštaju predatorske zveri da obave masovno istrebljenje i smanje broj ljudi na Zemlji. U filmu “Aquaman”, King Orm, vladar podvodnog kraljevstva, zaključuje da je jedini način da se spreči uništenje planete proglasiti rat protiv ljudske vrste.

Dejvid Lesli Džonson-Mekoldrik, jedan od scenarista „Akvamena“, kaže da je zagađenost kao motiv Ormu dala kompleksnost karaktera.

Svoboda, ipak, Orma vidi kao deo trenda koji klimatske promene izmešta u emocionalno poznatu teritoriju i zonu komfora. Negativac je poražen i publika oseća olakšanje, objašnjava Svoboda: ljudi možda nanose pravu štetu planeti, ali su alternative mnogo gore.

Trend povezivanja zaštite životne sredine i ekoterorizma nije poveren samo perjanicama superherojskog žanra, dodaje Svoboda. Filmski kritičar Soni Banč za Vašington post napisao je da su “environmentalisti” idealni negativci zato što žele da nam zagorčaju život zabranom slamčica, mnogobrojnih porodica, putovanja avionom i crvenog mesa.

Sa obe strane Atlantika postoje napori da se to promeni i da se narativ obogati nadom. Uz detalje o tome na koji bi način projekti mogli da proizvode manji uticaj na životnu sredinu u fazi produkcije, PGA i Britanska akademija filmske i televizijske umetnosti demonstriraju autorima kako da u svoje filmove i serije inkorporiraju ekološke teme.

Na sajtu PGA nalazi se izveštaj Instituta Stenovitih planina, neprofitne organizacije koja se bavi promovisanjem održivosti, u kojem se navode načini na koje se održiva i obnovljiva energija može predstaviti na ekranu.

Poenta je, navodi Džejkob Korvide, jedan od autora izveštaja, pokazati obim sektora čiste energije i pružiti nadu gledaocima.

Britanska akademija filma i televizije ovog proleća objavila je istraživanje u kojem se navodi koliko se često ekološki termini koriste na britanskoj televiziji. “Klimatske promene” korišćene su češće od “zombija”, ali su ih definitivno nadmašile reči “kraljica” i “čaj”. Akademija je takođe pokrenula inicijativu Planet Placement koja poziva autore filmskog i televizijskog sadržaja da u mejnstrim uvedu “pozitivno i ekološki osvešćeno ponašanje”.

Filmska i televizijska industrija imaju dovoljno veliki opseg i dovoljno uticaja da “oblikuju društveni odgovor na klimatske promene”.

“Poslednjih 25 godina ovaj narativ se formirao oko žrtvovanja i propasti”, kaže Eron Metjuz, zadužen za industriju održivosti na akademiji. “Ne mislimo da je to odgovarajući ton koji će kod ljudi izazvati pravu reakciju.”

© 2019 The New York Times