Zanimljivosti koje niste znali vezane za doček Nove godine

Davno je jedan starosedelački narod dočekivao Novu godinu plesom i muzikom, verujući da će to doneti sreću u narednih dvanaest meseci, praksa koja pokazuje koliko su ljudi oduvek pripisivali magijsku važnost tom jednom trenutku u vremenu:

Doček Nove godine ima svoje korene u drevnim civilizacijama.

Julijanski kalendar, koji je uveo Julije Cezar 46. godine pre nove ere, definisao je prvi januar kao početak godine, čime je zvanično započela tradicija slavljenja Nove godine.

Rimljani su slavili Janusa, boga početaka, čija su dva lica gledala u prošlost i budućnost, simbolički predočavajući ulazak u novi ciklus vremena.

Poreklo proslave Nove godine

Novogodišnje proslave vuku svoje korene iz drevnih civilizacija koje su ovaj dan smatrale momentom obnove i ponovnog početka. Babilonci su, na primer, davali obećanja svojim bogovima na početku godine, verujući da će im to doneti blagostanje i sreću. Praznik se često odvijao oko prolećne ravnodnevnice i uključivao je različite rituale i ceremonije.

Praznik je postepeno evoluirao, i svaka kultura je donosila svoje običaje, od kojih su mnogi zadržani do današnjeg vremena. Janusovo lice, koje Rimljani slave, samo je jedan od simbola koji nastavljaju da inspirišu savremene obrede i tradicije slavljenja Nove godine.

Tradicija dočeka nove godine

Doček Nove godine ima korene u antičkim civilizacijama koje su dan poistovećivale s obnovom.

Rimljanima je prvi dan godine bio posvećen bogu Janusu, zaštitniku početaka i promena, čija dva lica simbolično gledaju u prošlost i budućnost.

Tokom istorije, razne kulture obogatile su ovaj praznik svojim običajima, postavljajući temelje za današnji doček povezan s radošću i nadom.

Rituali kao što je odbrojavanje poslednjih sekundi starogodišnje noći postali su globalni fenomen, prožet simbolikom ispraćanja prošlog i prihvatanjem novog.

Zabranjivanje i povratak slavlja

Novogodišnje slavlje nije uvek bilo dozvoljeno.

U pojedinim istorijskim periodima, različite vlasti su pokušavale da zabrane novogodišnje proslave. Formalno, takve mere su objašnjavane potrebom za očuvanjem reda i morala, te suštinski predstavljale pokušaje ograničavanja narodnih veselja i okupljanja. Međutim, tradicija dočeka nove godine pokazala je izuzetnu žilavost, te je zabranjeno voće često bivalo najslađe.

Protesti i skrivena slavlja bile su uobičajene reakcije.

Obično su ljudi pronalazili prikrivene načine da – uprkos zabranama – proslave dolazak nove godine. Tajna okupljanja u privatnim domovima, legalna ili siva zona slavljeničkih aktivnosti, sve su to bili načini na koje je želja za proslavom prevazilazila prepreke.

Foto: Freepic diller on Freepik

Neobični običaji širom sveta

U Španiji se sa svakim udarcem sata u ponoć jedu po jedno zrno grožđa, verujući da to donosi prosperitet za svaki od narednih meseci. Na suprotnoj strani sveta, filipinski običaj podrazumeva nošenje odeće sa okruglim oblicima koji simbolizuju novac i blagostanje, te se tako privlači sreća u novoj godini.

U zemljama Južne Amerike, tradicionalno je da se nove godine nosi donji veš žive boje – crveni za ljubav, žuti za bogatstvo. Takođe, neki ljudi nose kofere oko kuće ili čak kvarta, nadajući se putovanjima u narednoj godini. U Danskoj, prijatelji i porodica bacaju stare tanjire jedni na vrata drugih kako bi pokazali privrženost, a čuveno je i skakanje sa stolica u ponoć, kako bi se zajednički „skočilo“ u januar.

Bacanje starog nameštaja u Italiji

Jedan od najneobičnijih novogodišnjih običaja dolazi iz Italije, gde stanovnici nekih gradova praktikuju bacanje starog nameštaja kroz prozore. Ova tradicija simbolizuje otpuštanje prošlosti i njene negativnosti, te prihvatanje novog koje dolazi sa novom godinom.

Tradicija se manje praktikuje danas, ali se još uvek održava u nekim delovima Italije. Prirodno, ovo zahteva oprez i mere bezbednosti kako ne bi došlo do nesreća.

Osim nameštaja, iz domova se izbacuju i drugi stari predmeti, uključujući stare odeće i kućne aparate. Ovaj čin ima snažno simboličko značenje, te se često prati uzvikom radosti ili aplauzom posmatrača.

Trinaestogodišnja Nova godina u Etiopiji

Nova godina se u Etiopiji slavi posebno jer poseduje jedinstveni kalendar. Zasnovan na Koptskom sistemu računanja vremena, koji se u mnogome razlikuje od Gregorijanskog, Etiopija ima 13 meseci. Poslednji mesec, Pagumē, ima samo pet do šest dana, u zavisnosti od toga da li je prestupna godina.

Ova specifičnost čini da etiopska Nova godina („Enkutatash“) padne 11. septembra ili 12. septembra u prestupnoj godini.

Proslava Enkutatasha u Etiopiji obeležava se velikom radosti i zajedništvom, pri čemu ljudi razmenjuju džebane, tradicionalne bidermajere žutih cvetova podsećajući na ponovno rođenje i obilje.

Simbolika novogodišnje hrane

Obilje je koncept koji se intuitivno povezuje sa dočekom Nove godine. Tradicija serviranja hrane koja simbolizuje prosperitet, sreću i zdravlje duboko je ukorenjena u mnogim kulturama. Tako, na primer, jela sa lećom veruje se da donose novčani uspeh.

Zanimljivo je da se specifične namirnice smatraju nosiocima posebnih želja i nadanja za narednu godinu. U nekim kulturama, riba simbolizuje napredak zahvaljujući njenom kretanju napred, dok su u drugima grožđe i nar predznak plodnosti i izobilja. Bogatstvo ukusa na novogodišnjoj trpezi metafora je za bogatstvo iskustava koje nas očekuje.

Sočivo za prosperitet u Brazilu

Tradicija služenja sočiva tokom dočeka Nove godine u Brazilu duboko je ukorenjena i simbolizuje novčani prosperitet.

1. Jelo od sočiva servira se kao prvi obrok u Novoj godini kako bi se privuklo bogatstvo.
2. Povezanost oblika sočiva sa novčićima jača verovanje u njegov privlačan efekat.
3. Pratnja sa svinjetinom ili ribom dodatno pojačava simboliku obilja.
4. Deli se među prijateljima i porodicom, što dodaje i dimenziju zajedništva u ostvarenju prosperiteta.

Obrok će često biti započet tačno u ponoć, naglašavajući njegovu važnost.

Pored finansijskog blagostanja, sočivo se veže i za želje zdravlja i sreće u novoj godini.

12 grožđica za 12 mjeseci u Španiji

Tradicija nalaže da se u Španiji u ponoć pojede dvanaest grožđica. Svaka grožđica simbolizuje nadu i želju za jednim mesecom u godini. Ovo ritualno konzumiranje treba da obezbedi sreću i blagostanje tokom cele godine.

Preciznost je ključna, jer se jedna grožđica jede sa svakim udarcem zvona u ponoć. Ponekad se grožđice unapred ubace u čašu šampanjca, radi lakšeg konzumiranja.

Tehnološki trendovi u dočeku

Doček Nove godine sa sobom nosi i napredak tehnoloških inovacija koji obnavlja i menja tradicionalne običaje. Virtualna realnost (VR) postaje sve popularnija, omogućavajući ljudima da „putuju“ na festivale dočeka širom sveta iz udobnosti svog doma. Livestreaming događaja omogućava masovnu povezanost i zajedničko iskustvo slavlja u realnom vremenu, ne samo sa porodicom i prijateljima, već i sa nepoznatim osobama globalno.

Takođe, aplikacije za odbrojavanje u Novu godinu mogu pružiti personalizovano iskustvo, sa muzikom, obaveštenjima i ekskluzivnim sadržajem, koje vode ka trenutku proslave. Pored toga, digitalizacija novogodišnjih čestitki preko platformi poput društvenih mreža ili putem email-a omogućila je brže i efikasnije deljenje dobrih želja.

Personalizovane novogodišnje aplikacije

U eri digitalizacije, personalizovane novogodišnje aplikacije postaju sve značajnije u proslavi ovog praznika. One omogućavaju stvaranje personalizovanih pozdrava i čestitki, što dodaje jedan intimniji i originalniji pečat slavlju.

Unikatne čestitke sada imaju svoju digitalnu dimenziju.

Aplikacije za personalizovane novogodišnje odbrojavanje nude različite atrakcije, od virtuelnih vatrometa do biranja glazbenih lista za reprodukciju. Takav način praznovanja omogućava kreiranje osobenog ambijenta, uz mogućnost deljenja ove radosti sa voljenima bez obzira na fizičke prepreke.