Gde su nestale šale? Nijedan domaći medij, pa čak ni oni koje na ovoj stranici ne smatramo ni ozbiljnima, a često ni medijima, nije u ponedeljak, 1. aprila, smislio neku priču koja bi bila na prvi pogled tačna, a zapravo dobro upakovana šala.
Dok su njihove (naše) kolege širom sveta danima brejnstormovale, pitale se kako da doskoče čitaocima i kakva bi to šala bila a da ima dovoljno istine da se u nju poveruje, naši su urednici i novinari besomučno jurili klikove i gazili moral i kodekse (ako je drugo uopšte važno kada prvog nema) na sudbini jednog deteta, ili puštali, sve sa velikim slovima, priče za koje su znali da nisu tačne.
Pokazna vežba mogla je da se čita na ovom istom našem zajedničkom jeziku, i dobrano je zabolela upravo one koji odlučuju o medijima i koji ih na ovaj ili onaj način disciplinuju. Naravno da je zabolela. Jer, oni ne znaju šta je vic, kod njih je sve smrtno ozbiljno, sve je bol, čemer, najgori dan i tmasta nesanica – sem kad se, šta ti ja znam, cerekaju u kameru svega nekoliko dana posle dva masakra u kojima su ugašeni mladi životi? – i kod njih ne bi moglo da se desi da neko objavi informaciju koja nije, hm, odobrena. Zar ne beše nedavno i onaj slučaj neke državne ustanove koja je tražila autorizaciju novinarskih pitanja?! (O autorizaciji i autoritetima, obećavam, brzom prilikom.)
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 04. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
NEDELJNIK 638NEDELJNIK 638
Tagovi
