Slika na frontu je sumorna i gde god da usmere predstojeću ofanzivu, ruski generali imaju velike šanse da postignu uspeh, tvrde visokorangirani ukrajinski oficiri, prenosi Politiko (Politico).
Najnovije izjave Ilona Maska u vezi sa ratom u Ukrajini podigle su mnogo prašine.
Mask je rekao kako iako „Moskva nema šanse da osvoji celu Ukrajinu… što duže traje rat, Rusija će osvojiti više teritorija dok ne dođe do Dnjepra, koji bi bilo teško poraziti“.
„Međutim, ako rat potraje dovoljno dugo, pašće i Odesa“, upozorio je on.
Mask je i ranije podsticao Ukrajinu da pristane na teritorijalne ustupke, podseća Politiko.
On se takođe protivi Paketu vojne pomoći od 60 milijardi dolara koji je i dalje zaglavljen na Kaptiol Hilu. Ipak, njegove primedbe su očekivano kritikovane.
Međutim, kako Politiko ističe, milijarderove prognoze ne razlikuju se mnogo od upozorenja ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog poslednjih dana.
Prema rečima Zelenskog, ukoliko se Paket uskoro ne odobri, njegove snage će morati da se „povlače, korak po korak“. On je takođe upozorio da bi neki veliki gradovi mogli biti u opasnosti da padnu.
Očigledno je da su upozorenja Zelenskog deo diplomatskog napora da dobije vojnu pomoć koja je Ukrajini očajnički potrebna i koja je joj mesecima nedostaje — sve od artiljerijskih granata kalibra 155 milimetara do PVO sistema „Patriot“ i dronova.
Ali tužna istina je da čak i ako paket odobre u Кongresu, on možda neće biti dovoljan da spreči veliki poremećaj na bojnom polju, prenosi N1.
A takvo nazadovanje, navodi Politiko, posebno usred izbornih kampanja u Americi i Evropi, moglo bi da poveća pritisak na Zapad da pregovori o okončanju rata počnu.
Rusija bi u tom trenu bila u mnogo boljoj pregovaračkoj poziciji. Takođe, verovatno bi se lakše odlučila da neki novi rat otpočne u budućnosti, kada to zaželi.
U suštini, sada sve zavisi od toga gde će Rusija odlučiti da usmeri svoju snagu u ofanzivi koja se očekuje ovog leta. U predofanzivnom napadu — koji se proteže od Harkova i Sumija na severu do Odese na jugu — ruski raketni i bespilotni udari su mnogo brojniji poslednjih nedelja, ciljanu na infrastrukturu.
Stoga je teže, piše Politiko, predvideti gde će biti glavni udar.
„Teška slika na frontu“
A prema visokorangiranim ukrajinskim vojnim oficirima koji su služili pod generalom Valerijem Zalužnijem — glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga dok nije smenjen u februaru — slika na frontu je sumorna.
Oficiri su rekli da postoji veliki rizik od pomeranja linija fronta gde god da ruski generali odluče da fokusiraju svoju ofanzivu.
Štaviše, zahvaljujući mnogo većoj brojnosti i navođenim vazdušnim bombama koje već nedeljama razbijaju ukrajinske položaje, Rusija će verovatno moći da „probije liniju fronta i da je sruši u nekim delovima“, rekli su oni.
Govorili su pod uslovom anonimnosti, dodaje Politiko.
„Ukrajini sada ništa ne može da pomogne jer ne postoje ozbiljne tehnologije koje bi mogle da kompenzuju veliku masu trupa koja će Rusija verovatno poslati na ans. Mi nemamo te tehnologije, a ni Zapad ih nema u dovoljnom broju“, rekao je za Politiko jedan od najviših vojnih izvora.
Prema njegovim rečima, samo ukrajinska hrabrost i otpornost, kao i greške ruskih komandanata sada mogu da promene sumornu dinamiku.
Greške poput one u subotu, kada je Rusija izvršila jedan od najvećih tenkovskih napada na ukrajinske položaje od početka invazije, da bi kolonu razbila 25. brigada Ukrajine i uništila desetak tenkova i osam borbenih vozila pešadije — što je trećina snage jedinice.
Međutim, visokorangirani ukrajinski oficiri su podsetili da oslanjanje na ruske greške nije strategija i bili su ogorčeni zbog pogrešnih koraka za koje kažu da su od početka sputali otpor Ukrajine — grešaka koje su napravili i Zapad i Ukrajina.
„Jedna šansa u ratu“
Oni su takođe bili zajedljivi zbog odugovlačenja Zapada, rekavši da su zalihe i sistemi naoružanja stigli prekasno iu nedovoljnom broju da naprave razliku koju bi inače mogli imati.
„Zalužni je to zvao ’Jednom šansom u ratu‘. Pod tim je mislio da sistemi naoružanja vrlo brzo postaju suvišni jer im se Rusi brzo suprotstavljaju. Na primer, uspešno smo koristili krstareće rakete Storm Šedou i SCALP [koje su isporučile Britanija i Francuska] — ali samo za kratko vreme. Rusi uvek uče. Ne daju nam drugu šansu. I u tome su uspešni“, rekao je jedan od oficira.
On je dodao:
„Ne verujte u priče o tome kako samo bacaju trupe u mašinu za mlevenje mesa. Rade oni to, naravno – maksimizirajući još više efekte svoje brojčane superiornosti – ali takođe uče i usavršavaju se.“
Oficiri su rekli da su protivtenkovske rakete ispaljene iz ramena koje je isporučila Velika Britanija i SAD u prvim nedeljama invazije došle na vreme i pomogle im da spasu Кijev — kao i HIMARS, laki višecevni raketni sistemi, koji su korišćeni sa velikim efektom, omogućavajući im da potisnu Rusiju iz Hersona u novembru 2022. godine.
„Rusi spremni za F-16“
„Ali često, jednostavno ne dobijemo sisteme naoružanja u trenutku kada su nam potrebni – oni dolaze kada više nisu relevantni“, rekao je drugi viši oficir, navodeći kao primer borbene avione F-16.
Očekuje se da će desetak F-16 biti operativno ovog leta, nakon završene osnovne pilotske obuke.
„Svako oružje ima svoje pravo vreme. F-16 su bili potrebni 2023. godine; oni neće odgovarati za 2024.“, rekao je on.
I to zato što je, prema rečima ovog oficira, Rusija spremna da im se suprotstavi:
„U poslednjih nekoliko meseci počeli smo da primećujemo rakete koje Rusi ispaljuju iz Džankoja na severu Кrima, ali bez eksplozivnih bojevih glava. Nismo mogli da razumemo šta rade, a onda smo shvatili: oni ispituju domet“, rekao je on.
Oficir je objasnio da Rusija kalkuliše gde je najbolje da rasporedi svoje raketne i radarske sisteme S-400 kako bi maksimizirala oblast koju mogu da pokriju da gađaju F-16, držeći ih podalje od linija fronta i ruskih logističkih čvorišta.
Oficiri su takođe rekli da im je sada potrebno više osnovnog tradicionalnog oružja, kao i dronovi.
„Potrebne su nam haubice i granate, stotine hiljada granata i raketa“, rekao je jedan od njih za Politiko.
Njegove procene – četiri miliona granata i dva miliona dronova.
„Sve vreme smo govorili zapadnim partnerima da imamo borbeno iskustvo, da razumemo ovaj rat na bojnom polju. Oni imaju resurse i treba da nam daju ono što nam je potrebno“, dodao je on.
Evropa, sa svoje strane, pokušava da pomogne Ukrajini da nadoknadi ogroman nedostatak u artiljerijskim granatama. I u tom pogledu, predlog Češke da Ukrajini van EU kupe oko 1,5 miliona metaka po ceni od 3,3 milijarde dolara, mogao bi da posluži – ali to je još uvek malo u odnosu na ono što joj je potrebno.
Problematično pitanje regrutacije
Oficiri su istakli da im je potrebno i mnogo, mnogo više muškaraca.
Zemlja trenutno nema dovoljno ljudi na prvim linijama fronta, a to otežava problem nedovoljne podrške Zapada.
Međutim, Ukrajina tek treba da donese konačnu odluku o mobilizaciji, koju su izbegavali iz političkih razloga. Zalužni je već u decembru javno pozvao na mobilizaciju više vojnika, procenjujući da je Ukrajini potrebno najmanje dodatnih 500.000 ljudi. Pitanje regrutacije se od tada pojavljivalo i vraćalo.
Zatim, prošle nedelje je general Oleksandr Sirski – Zalužnijeva zamena – iznenada najavio da Ukrajini možda neće trebati toliko novih vojnika.
„Brojka je značajno smanjena… Očekujemo da ćemo imati dovoljno ljudi sposobnih da brane svoju domovinu. Ne govorim samo o mobilisanim, već i o borcima dobrovoljcima“, rekao je on agenciji Ukrinform.
Plan je da se što više uniformisanog osoblja i onih koji su u neborbenim ulogama premesti na prve linije fronta, nakon intenzivne obuke od tri do četiri meseca.
Ali viši oficiri sa kojima je Politiko razgovarao rekli su da je Sirski pogrešio i da se „igrao pričama političara“.
Zatim je u utorak Zelenski potpisao dodatne delove starog zakona o mobilizaciji kojim se pooštravaju zakonski uslovi za regrutovanje ukrajinskih muškaraca i snižava minimalna starosna dob sa 27 na 25 godina. Ali u Ukrajini ne ovo ne gledaju ozbiljno, piše medij.
„Mi nemamo samo vojnu krizu – imamo i političku“, rekao je jedan od oficira.
Dok se Ukrajina kloni velike regrutacije, „Rusija prikuplja resurse i biće spremna da pokrene veliki napad oko avgusta, a možda i ranije“.
Dakle, Mask možda ipak nije toliko daleko od istine, zaključuje Politiko.
