Peter Pelegrini, bivši premijer Slovačke i bliski saradnik sadašnjeg premijera Roberta Fica, trijumfovao je na predsedničkim izborima u Slovačkoj. Novi predsednik, koji deli Ficovu naklonjenost Rusiji, dobio je podršku većine birača, obećavajući da će zemlju držati na kursu mira, a ne konflikta.
Pelegrini je odneo 53,85% glasova i kako je istaknuto, njegova pobeda prestavlja prekretnicu na slovačkoj političkoj sceni. Danas je postao šesti predsednik Slovačke od njenog sticanja nezavisnosti 1993. godine, nasledivši Zuzanu Čaputovu, prvu ženu na čelu države u zemlji, piše Gardijan.
Italijanskog porekla, Peter Pelegrini je dobro poznat u političkim krugovima kao blizak saradnik Roberta Fica, a neko vreme je delovao i kao njegov zamenik u stranci Smer. Međutim, Pelegrini je kasnije napustio Ficovu stranku i osnovao sopstvenu, Hlas (Glas), koja se više ističe po svojoj centrističkoj i liberalnijoj platformi.
Pelegrini je postao premijer 2018. godine, nakon što je Fico bio primoran da podnese ostavku usled velikih antivladinih protesta zbog ubistva novinara Jana Kucijaka i njegove verenice. Ova promena je označila novu eru u slovačkoj politici, a Pelegrini se ubrzo distancirao od Fica, pokušavajući da izgradi svoj politički put.
Kampanja Petera Pelegrinija tokom predsedničkih izbora pratila je retorika podrške Moskvi, dok je njegov protivkandidat, Ivan Korčok, optuživan za zagovaranje ratnih opcija, iako takva ovlašćenja ne spadaju u nadležnosti predsednika Slovačke. Pelegrini je naglasio da njegova pobeda neće značiti fundamentalne promene u spoljnoj politici, ističući da će Slovačka ostati članica EU i NATO-a.
Ipak, kako navodi Gardijan, kritičari izražavaju zabrinutost zbog Pelegrinijeve pobede, smatrajući da će on samo učvrstiti Ficovu vlast i nastaviti pro-rusku politiku. Nova vlada koju predvodi Pelegrini već je pokazala odlučnost u obustavi isporuka oružja Ukrajini, što je izazvalo nezadovoljstvo u delu slovačkog društva.
Uprkos protestima i kritikama, Pelegrinijeva pobeda predstavlja novi politički pejzaž u Slovačkoj, dok se zemlja suočava sa izazovima suočavanja sa svojim prošlim, ali i definisanja svoje budućnosti u kontekstu evropske integracije i međunarodnih odnosa.