Bila je nedelja, tačno šest sati i sedam minuta ujutru, kada se na zapadu pojavila tanka narandžasta linija na horizontu, što je značilo da je na istoku sunce upravo provirilo, a to je moglo da znači samo jedno: dan je upravo započeo i trajaće sve do sedam i petnaest uveče. I moramo ovde da dozvolimo besnom naratoru da se uključi, da se opusti i da olakša svoju anksioznost, iako možda čak i nekim prejakim rečima i ponekom psovkom, jer ga je uprava prihoda opelješila od poreza, kako on tvrdi, i ujedno da vas podseti, a neke bogme i da poduči, da je upravo 19.15 h vreme kada su se nekada, pre nekih 40 ili 50 godina, mala deca trtila ispred televizora, i čekala da gledaju crtane filmove, ukoliko ih svojim govorima ne zajebe Edvard Kardelj, zvezda samoupravnog socijalizma, i oduzme termin Popaju i Olivi. Čudna je bila taktika ondašnje komunističke vlasti: pre udarnog drugog dnevnika, u kojem se besomučno lagalo o velikim uspesima železara i rudnika, kao i otvaranjima novih puteva, kojima će radnici ubuduće kidisati traktorima u fabrike, posle čega bi usledio snimak isplovljavanja nekog broda iz luke, a državni narator bi kenjao kako je upravo isporučen, i to Švajcarskoj, prekookeanski tanker napravljen u brodogradilištima „3. maj“ ili „Viktor Lenac“ u Rijeci.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. APRILA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 639
Tagovi
