Tri dana nakon što je Iran lansirao dronove i rakete u pravcu Izraela, rat na Bliskom istoku se, osim na frontu, rasplamsava i u diplomatskim krugovima i kao što je to uvek slučaj kada tenzije u tom delu sveta eskaliraju, u ovaj „diplomatski rat“ se uključio čitav svet. Glavno pitanje koje danas muči sve one koji u tom ratu – na direktan ili diplomatski način – učestvuju, jeste hoće li Izrael i u kojoj meri odgovoriti Iranu.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu nalazi se pred teškim izborom. Sa jedne strane, ukoliko bi pustio da direktan napad Irana prođe bez odgovora, njegovo premijersko mesto koje je i pre rata bilo klimavo, ponovo bi bilo dovedeno u pitanje. Sa druge strane, preterano agresivna odmazda Izraela, u regionu u kome je svima prst na obaraču, mogla bi dramatično povećati šanse da sukob izmakne kontroli.
Osim toga, Netanjahu će morati da nađe formulu i za to kako da sačuva poverenje Bajdenove administracije koje je zbog izraelskog pristupa Gazi već bilo prilično poljuljano, a da pritom adekvatno odgovori Iranu i time izbegne da pokaže slabost.
Na Sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koja je održana u nedelju uveče, iako je imala za cilj da doprinese smirivanju tenzija, atmosfera je bila sve samo ne pomirljiva. Izrael i Iran uzajamno su se optuživali da su glavna pretnja miru na Bliskom istoku, a delegacije i jedne i druge zemlje tražile su od SB da uvede sankcije protivniku.
„Maske su pale. Iran, glavni svetski sponzor terorizma, pokazao je svoje pravo lice remetilaca regiona i sveta“, rekao je izraelski ambasador pri UN Gilad Erdan na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti sazvanoj na njegovu inicijativu posle iranskog napada bez presedana na Izrael. On je rekao da sada treba „skinuti rukavice“, i pozvao Savet bezbednosti da „deluje“.
Ergan je takođe zahtevao od SB da Iransku revolucionarnu gardu označi kao terorističku organizaciju i uvede Iranu sankcije „pre nego što bude prekasno“.
Većina članica Saveta bezbednosti je, ipak, bila za to da se tenzije primire. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je da ni region, a ni svet ne mogu sebi da priušte novi rat.
„Bliski istok je na ivici provalije. Stanovništvo u regionu suočava se sa pravom opasnošću od opšteg razarajućeg sukoba. Sada je momenat za deeskalaciju, sada je momenat da se pokaže maksimalna uzdržanost“, rekao je Gutereš.
„Najvažnije je da se izbegne svaka akcija koja bi mogla da dovede do veće vojne konfrontacije na više frontova na Bliskom istoku“, dodao je generalni sekretar UN i osudio i iranski udar na Izrael, ali i udar na iranski Konzulat u Damasku.
Izraelski saveznici, ali i drugi važni geopolitički činioci širom sveta u ponedeljak su apelovali na Izrael da se suzdrži odgovora Iranu, pozivajući umesto toga na deeskalaciju tenzija.
Nemački kancelar Olaf Šolc je izrazio želju da Izrael bude taj koji će doprineti smirivanju situacije na Bliskom istoku posle iranskog napada.
„Način na koji je Izrael uspeo da sa međunarodnim i lokalnim partnerima odbije napad Irana je zaista impresivan. To je uspeh koji Izrael ne sme uzalud protraćiti, već da nakon njega i sam doprinese deeskalaciji, što je naš savet“, rekao je Šolc
Pomirljive molbe na račun Izraela stigle su i iz Velike Britanije. Ministar spoljnih poslova te zemlje Dejvid Kameron, takođe je imperativ deeskalacije stavio na teret Izraela i od njih zatražio da se suzdrže odgovora za napad.
„Želimo da izbegnemo eskalaciju sukoba. Kažemo vrlo jasno da ne podržavamo udar kao meru odmazde“, rekao je šef britanske diplomatije.
Sličan stav zauzele su i mnoge međunarodne organizacije poput Evropske unije, grupe G7 i Ujedinjenih nacija, međutim, kada su u pitanju apeli i molbe „sa strane“, za izraelske vlasti stav njihovih istorijski najbližih saradnika ima posebnu težinu.
Kako je u nedelju popodne preneo Njujork tajms, premijer Izraela odustao je od uzvratnog napada na Iran nakon razgovora sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom. Makar privremeno. Kako je naveo američki list, nekoliko članova izraelskog ratnog kabineta bilo je za momentalno pokretanje uzvratnog napada na Iran, ali se od toga navodno odustalo jer u iranskim napadima nije pričinjena ozbiljna šteta. Pravi razlog, tumače mnogi, nalazi se u razgovoru dvojice lidera obavljenom dan nakon napada.
Sjedinjene Države jasno su dale do znanja da neće učestvovati u kontraofanzivi, a taj su stav preneli i na rukovodstvo Izraela. Ipak, ostalo je i dalje neizvesno da li će do odgovora doći i u kom obliku. Ministar ratnog kabineta Izraela Beni Ganc izjavio je da će Izrael odgovoriti kada za to dođe vreme, ali da će u međuvremenu nastaviti da jača regionalne saveze.
„Ovaj događaj nije završen. Strateški savez i sistem regionalne saradnje koji smo izgradili i koji je izdržao značajan ispit treba da se ojačaju upravo sada“, rekao je on i dodao da će Izrael „ispostaviti račun Iranu, kada mu to bude odgovaralo“.
Prvi direktan udar Irana na Izrael, koji se ovog vikenda dogodio, poljuljao je doskorašnje stanje „ravnoteže straha“ između velikih bliskoistočnih sila. Iako gotovo čitav svet zahteva da se sukobi izmedju Irana i Izraela primire, i dalje postoji zabrinutost oko toga da li će Izrael istrajati u nameri da „kazni“ direktan napad Irana na njihovu teritoriju.
Iranski predsednik Ebrahim Raisi zapretio je da će u tom slučaju iranski udar biti mnogo žešći, čime bi region bio nikada bliži najmračnijim scenirijima koje su analitičari od 7. oktobra naovamo predviđali – rasplamsavanje rata na čitav Bliski istok.
Tagovi
