Profesor Univerziteta u Gracu Florijan Biber ocenjuje da svi izveštaji i zakonski okvir Kosova pokazuju da je spremno za članstvo u Savetu Evrope, ali ne vidi da će to nešto suštinski promeniti, odnosno da će zemlje koje ga do sada nisu priznale promeniti svoj stav. Smatra i da skoro istovremeno stavljanje na dnevni red Rezolucije UN o Srebrenici nije ništa što je planirano, jer „tako ne funkcioniše međunarodna zajednica – da neke tamne sile sednu zajedno i smišljaju kako da ponize Srbiju, to je teorija zavere“, prenosi N1.
Ističe da ima dosta problema koje Kosovo treba da reši, naročito što se tiče srpske zajednice, ali to ne treba da spreči njegovo članstvo u Savetu Evrope. Navodi i da su za članstvo u Savetu Evrope mnogo niži kriterijumi nego za članstvo u EU, i da formiranje Zajednice srpskih opština, na čemu insistira srpska strana, nije uslov.
„Srbija je prihvatila da neće negirati članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama. Može da se tvrdi da je Savet Evrope glavni instrument za osiguravanje ljudskih prava i prava manjina u Evropi, i tu onda ima čak interes Srbija da Kosovo bude u njemu“, poručuje Biber.
Dodaje da je stav srpskih vlasti da nikad neće prihvatiti članstvo Kosova u Savetu Evrope, kao i da nema puno razumevanja za taj stav Srbije u toj evropskoj instituciji.
„Čak zemlje koje nisu priznale Kosovo ne prate uvek srpski stav oko toga. Srbija je prilično izolovana u pokušaju da blokira članstvo Kosova u Savetu Evrope… Čini mi se da Srbija neće proći s tim pristupom. Srpska vlast glumi neki otpor, ali mislim da na kraju neće biti uspešno“, smatra on.
Ukazuje da se stav zemalja članica EU koje nisu priznale Kosovo nije se suštinski promenio, „zato i dalje članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama zavisi od dijaloga, a treba sačekati i formiranje nove evropske vlade“.
„Ceo taj proces će drugačije izgledati na jesen i na zimu. Pitanje je kako se može nastaviti sa tim procesom (dijaloga) ako su rezultati do sada prilično skromni“, navodi Biber.
Ocenjuje da će u prvom trenutku doći do pogoršanja odnosa između Beograda i Prištine, „jer se Srbija toliko protivila članstvu, i možda će biti shvaćeno od strane kosovskih vlasti da ne moraju da vode dijalog, ali ne vidim da će dugoročno da se pogoršaju odnosi, jer to zavisi od drugih pitanja“.
Takođe, kaže da će prijem Prištine u Savet Evrope biti značajan za nju, jer bi to bila prva značajna evropska institucija u koju bi ušlo.
Osvrnuo se i na Rezoluciju UN o Srebrenici kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, o čemu bi zemlje članice Generalne skupštine UN trebalo da se izjasne početkom maja.
Smatra da je cela ideja da je rezolucija o Srebrenici u UN nešto protiv Srbije „smešna.
„Ima logiku ako srpska vlast negira šta se dogodilo u Srebrenici. To je rezolucija protiv Miloševićeve vlade. Ali, ako sadašnja vlast misli da je to negativna poruka za Srbiju danas, to govori kako oni tumače tu prošlost“, ocenjuje Biber.
Podseća da su i ranije bili pokušaji takve rezolucije, da je to proces koji uvek ide sporo, i da je slučajnost da je to na dnevnom redu u isto vreme sa prijemom Kosova u Savet Evrope.
Dodaje i da se tu ne radi o osudi Srbije, već samo da se potvrdi da se u Srebrenici desio genocid.
Na konstataciju da je prisutna i dalje podrška Zapada predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovom režimu, što se očituje i u ne baš velikom pritisku Evrope da se poboljšaju izborni uslovi, on misli da u nekoj meri postoji, navodeći da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije usvojila sankcije prema Rusiji.
„Ali, vidi se da strpljenje nije kakvo je bilo, pogotovu posle Banjske, čini mi se da Zapad ne vidi više Srbiju kao pouzdanog partnera, već kao problematičnog, na kojeg se više ne može osloniti“, zaključuje Biber.
Dodaje i da Zapad nije bio dosledan u smislu pritiska da se poboljšaju izborni uslovi, „EU sada ima druge prioritete, to je šteta, i verovatno će dovesti do sledeće (izborne) krize“.
Tagovi
