Odnos roditelj – dete nije crno-bela slika na kojoj se smenjuju slaganja i rasprave. Kao jedan od ključnih za celoživotni razvoj, ovo je odnos obojen mnoštvom nijansi.
Od prvih godina života, kada su roditelji najznačajniji izvor svega, preko tinejdžerskog doba kada su neviđeni „smarači“ i „bumeri“, ušeta se u adolescenciju i odrasli život sa određenim uvidima. Do tada se osvesti da roditelji nisu svemoćni, prošla je i faza ljutnje i besa i, kao da nikada neće stići, ipak dođe momenat za pogled u rikverc.
Mnogo je onih koji tada shvate da je njihov roditelj, možda su i oba, narcis. Da, pri ovoj spoznaji deca obično već stasaju, ali odnos roditelj-dete nastavlja da postoji. Dok nije bilo spoznaje, najverovatnije bilo je prepirki; kada se uvid desi, dođe i pitanje – kako sa njima, „takvima“?
Da li je roditelj koji je narcis „težak“ ili je to dete, koje je možda kroz odrastanje dobijalo baš takve poruke? Šta uopšte znači biti „težak“? Ako to ipak nije dete, šta da radi s takvim roditeljem? Kako tretirati bol usled potreba od najranijeg detinjstva sve do spoznaje, koje nije imao ko da čuje? Da li je nada da će narcis prestati da bude narcis realna?
U novoj epizodi podkasta Velikih priča „Kako da izgradite dobar život“, psihoterapeutkinja Iva Branković razjašnjava ovakve situacije. U ovoj epizodi čućete i koji su to problemi u ovakvim odnosima koji se rešavaju (ili ne rešavaju) na psihoterapiji. Čućete i kako roditelji-narcisi povređuju decu, kao i stručno mišljenje o tome ima li bega od ovog negativnog uticaja.
Biće teške priče, o „teškim“ ljudima. Ali, biće i reči i o rešenjima. Premda unapred upozoravamo – nema lakih rešenja.
Pred vama je nova i, nadamo se, korisna epizoda podkasta „Kako da izgradite dobar život“.
Pišite utiske 🙂
Tagovi
