Palata u kojoj vlada znanje

„Ko ne proba, taj ne uspe. Ko ne krene, taj ne stigne“, citat je Miodraga Kostića. U nauci, kao i u životu, ključ je upravo u tome – da se pokušava dok se ne stigne do krajnjeg cilja i rezultata. Naučno istraživanje se temelji na ponovljenim pokušajima dok se ne dođe do novih otkrića i saznanja. Upravo zahvaljujući Miodragu Kostiću, srpska nauka, konkretno profesori i studenti Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, krajem ove godine dobijaju novi prostor za istraživanje i inovacije. Kroz njegovu zadužbinu, koja otvara Palatu nauke u srcu Beograda, svoje „utočište za radoznale“ moći će da nađu i ljudi svih generacija koji su željni da nauče nešto više o naučnim otkrićima i fenomenima.

„Podrška nauci i obrazovanju bila je motiv predsedniku i osnivaču MK Group, Miodragu Kostiću, da kroz svoju zadužbinu pokloni 25 miliona evra za Palatu nauke i ostavi trajnu vrednost sadašnjim i budućim generacijama, verujući da je znanje najveća vrednost i ono što društvo vodi napred. Ovaj prostor će omogućiti mladim naučnicima da rade u vrhunskim uslovima i pomeraju granice u naučnim istraživanjima, ali će takođe otvoriti svoja vrata svim posetiocima, u misiji da približava naučna otkrića i njihovu primenu u svakodnevnom životu. Poseban fokus biće sadržaji i aktivnosti za decu“, izjavila je Aleksandra Stojanović, članica Upravnog odbora Zadužbine Miodraga Kostića.

Stalna postavka

U Palati nauke nalaziće se stalna postavka koja će brojati preko 30 edukativnih i interaktivnih eksponata koji će objašnjavati tehnologiju, pojave u svemiru i prirodi, kao i ljudsko biće. Pored toga, jedan deo prostora biće rezervisan za gostujuće naučne izložbe, kako bi posetiocima redovno bio na raspolaganju nov i atraktivan sadržaj iz različitih naučnih disciplina.

„Veliki broj eksponata u Palati nauke uključivaće, uz obaveznu edukativnu komponentu, i element zabave i igre, kako bi se najmlađima na zanimljiv način približile tehnološke inovacije i naučni fenomeni. Spremamo i posebno opremljen dečji kutak, u kome su sadržaji iz oblasti programiranja, robotike, geologije, ali i umetnosti, osmišljeni za predškolce. Zadužbina će u svom radu posebnu pažnju posvetiti učenicima osnovnih škola u cilju doprinosa kvalitetu obrazovanja, buđenju radoznalosti i interesovanja za nauku. Celokupni prostor od 5.500 m2 zamišljen je tako da posetiocima nudi jedinstvena naučna iskustva i uzbudljive demonstracije, uz robote, holograme, primenu proširene i virtuelne realnosti u izložbenim postavkama“, rekao je Nemanja Đorđević, upravitelj Zadužbine Miodraga Kostića.

U Palati nauke nalaziće se najveći interaktivni globus u Evropi, prečnika 3 metra, na čijoj površini će se prikazivati više od 500 različitih projekcija Zemlje, planeta, putanja aviona, geoloških fenomena i klimatskih promena, i to u realnom vremenu zahvaljujući NASA bazi podataka. Među atraktivnim sadržajima izdvaja se i planetarijum, sferni bioskop površine preko 100 m2 sa 36 sedećih mesta, u kome će se, pored projekcija na temu svemira, emitovati i edukativni filmovi iz različitih naučnih oblasti. Ovo će biti tehnološki najnapredniji planetarijum u ovom delu Evrope, prema rečima upravitelja Đorđevića. U suterenu objekta, u prostoru bivšeg trezora banke predviđeno je da bude VR escape room, jedan od trenutno najpopularnijih vidova zabave kod mladih, s tim da će celokupno iskustvo igranja biti bazirano na virtuelnoj realnosti. Posetiocima će na raspolaganju biti i knjižara i naučni kafe, gde će moći da popiju kafu koju je spremio robot, kao i restoran koji će biti otvoren na poslednjem spratu. Zadužbina Miodraga Kostića takođe će u svojoj multifunkcionalnoj sali organizovati radionice, seminare i naučna predavanja.

Show Lab

Tako će zgrada na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, koja ove godine puni tačno 100 godina i koja je ceo vek bila dom različitim bankama, sada postati dom nauke. Ovo velelepno zdanje, podignuto 1924. godine, kao sedište Jadransko-podunavske banke, jedan je od „bisera“ beogradske arhitekture. Na svoj rođendan, zgrada nije mogla dobiti prikladniji poklon od renovirane fasade, koja je upravo ovih dana otkrivena, pa svojim izgledom sada još više pleni. Restauracija i konzervatorski radovi izvedeni su u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.

„Zadužbina Miodraga Kostića predstavlja pravi primer kako se štiti spomenik kulture i kako se pristupa očuvanju objekata izuzetne arhitektonske lepote i kulturne vrednosti. Retki su objekti u beogradskoj arhitekturi sa ovako bogatom fasadnom dekoracijom“, istakla je Olivera Vučković, direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, sa kojim će zadužbina i nadalje sarađivati u realizaciji rekonstrukcije unutrašnjosti objekta, koja je u toku.

U Palati nauke, najsavremeniji istraživački centri i atraktivni sadržaji u službi popularizacije nauke i njenog približavanja građanima, biće smešteni među zidovima visoke umetničke vrednosti koji nose istoriju dugu čitav jedan vek. Zdanje koje predstavlja kulturno-istorijsko nasleđe grada, postaće centar inovacija i budućnosti.

Zadužbine i zadužbinari

Reč zadužbina zvuči arhaično i činjenica je da se u današnje vreme vrlo retko čuje. Pre svega zadužbinarstvo se vezuje za srednji vek i srpske vladare tog perioda (jedan od najvećih zadužbinara u našoj istoriji je srednjovekovni srpski kralj Milutin koji je podigao i obnovio preko 40 hramova, crkava i manastira). Međutim, najzastupljenije je ipak bilo tokom 19. veka, tačnije između 1840. i 1940. godine. U cilju da doprinesu društvu u različitim delatnostima, ljudi iz različitih društvenih slojeva – trgovci, profesori, oficiri, vladike, političari, ostavljali su za sobom zadužbine posvećene prosveti, nauci i mladima. Pored Miše Anastasijevića i Ilije M. Kolarca, među najvećim zadužbinarima bili su Mihajlo Pupin, Sava Popović Tekelija, Luka Ćelović Trebinjac, Đoka Vlajković, ali i vladari iz dinastija Obrenovića i Karađorđevića. Zanimljivo je da je među donatorima bilo i stranaca, kao što je Endru Karnegi, američki industrijalac, iz čijeg je fonda podignuta zgrada Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković“.

Usled mnogih promena i različitih društveno-političkih okolnosti zadužbinarstvo se s vremenom izgubilo iz našeg društva. Međutim, zahvaljujući pojedincima i njihovom osećaju i potrebi da se ostavi trajna vrednost društvu i svom narodu, kao što je novoosnovana Zadužbina Miodraga Kostića, stari, plemeniti duh zadužbinarstva se vratio u naše živote.