BANGI, Centralnoafrička Republika – Preprodavac je povukao sjajni ružičasti zastor i na sto istresao sadržaj iz dve bele koverte: svetlucave dijamante, više od stotinu njih.
Neki dragulji prodaju se legalno, objašnjava, ali velike količine krijumčare pobunjenici koji se bore za rudnike i dodatno raspiruju sukob u kojem je stradalo hiljade, a raseljeno više od milion ljudi ovde u Centralnoafričkoj Republici.
Zato se vlada, u nadi da će uspostaviti kontrolu nad trgovinom dijamanata, ali i dešavanjima u zemlji, okrenula novom partneru – Rusiji, premda mnogi strahuju da će jedna pretnja samo biti zamenjena drugom.
Ruski plaćenici širom zemlje obučavaju lokalne vojnike. Predsednik je za vrhovnog savetnika za bezbednost uzeo bivšeg ruskog špijuna. Rusi su, takođe, nagovorili vojne zapovednike na mirovne pregovore sa vladom i pomogli povlačenju desetini naoružanih grupa.
Centralna figura iz Rusije u Centralnoafričkoj Republici je, prema informacijama lokalnih i zapadnjačkih zvaničnika, Jevgenij V. Prigožin, prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina koji je u SAD prošle godine optužen za mešanje u predsedničke izbore održane 2016. godine. Prigožin je povezan sa rudarskim, bezbednosnim i logističkim kompanijama.
Centralnoafrička vlada toplo je dočekala Ruse misleći da će stabilnost omogućiti legalnu prodaju dijamanata, a da će se zarađeni novac potom iskoristiti za obnovu zemlje.
“Pobuna nas je mnogo koštala”, navodi Albert Jaloke Mokpeme, portparol predsednika Centralnoafričke Republike. “Uz pomoć Rusije moći ćemo da obezbedimo rudnike dijamanata.”
Ali pomoć Rusije ima cenu. Ruski zastupnici već potpisuju sporazume sa vladom za kopanje dijamanata.
Ruski operativci takođe su se udružili sa pobunjenicima kako bi se domogli dijamanata u oblastima u kojima je trgovina ilegalna, prema navodima pripadnika centralnoafričke vlade, i tako profitiraju na bezakonju protiv kojeg bi trebalo da se bore. Plaćenici koji obučavaju nacionalne trupe optuženi su za kršenje ljudskih prava.
Rusija se u Evropi i SAD koristi hakovanjem, dezinformacijama i drugim sličnim strategijama u svojim pokušajima da prodre u zapadne demokratije i destabilizuje ih. Ali ovde u Centralnoafričkoj Republici, navode analitičari, ona po svoj prilici ima drugi cilj: da istakne svoj uticaj u svetu i finansijski profitira.
Nekoliko zemalja južno od Sahare obratilo se Rusiji za pomoć u bezbednosnim pitanjima. Rusija je zato u maju saopštila da će poslati vojne operativce u Demokratsku Republiku Kongo. Bivši ruski ambasador u Gvineji imenovan je na čelo ruske kompanije za proizvodnju aluminijuma u toj zemlji.
“Okupljaju prijatelje i saveznike, a u permisivnim sredinama prodaju svoju robu i eksploatišu komercijalne prilike”, objašnjava Džud Devermont, direktor Afričkog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.
Centralnoafrička Republika obiluje dijamantima koji se nalaze na dnu jama koje kopaju muškarci plaćeni tri dolara po danu.
Piše Dion Sersi
Ceo tekst pročitajte u novom broju Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 10. oktobra.
© 2019 The New York Times
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Nigerijski ekstremisti – Rat Nigerije sa ekstremistima traje već čitavu deceniju, a oružanici Boko Harama i dalje haraju nekažnjeni zemljom. Njihovi borci imaju naprednije dronove od vojske i vrlo su dobro naoružani zahvaljujući napadima na vojne brigade. Napade izvode skoro svakodnevno, a za stanovništvo u pojedinim područjima mir deluje kao utopija udaljena svetlosnim godinama.
Moralna kriza na američkim granicama – Otkada je Trampova administracija pooštrila mere protiv imigracije i predvidela čak i odvajanje migrantske dece od roditelja koji borave u pretrpanim kampovima, pogranična policija SAD zapala je u moralnu krizu: ljudi ih mrze, nazivaju izdajnicima i ubicama dece, a među agentima sve je veća stopa samoubistava.
Brejkdenseri na Olimpijadi – Nove generacije olimpijaca briljiraju u netradicionalnim sportovima, a prošle godine u olkviru Olimpijskih igara mladih održano je prvo brejkdens takmičenje. Mladi brejkdenseri sanjaju da će i oni, posle prilike za surfere, skejtbordere i kajtbordere, kući doneti pravo olimpijsko zlato.
Meritokratija uništava Ameriku – Dejvid Bruks u svojoj kolumni piše o dve vrste meritokratije u Americi i navodi da ona ekskluzivna uništava zemlju: institucije svoj uticaj mere brojem ljudi koje mogu da odbiju, umesto da rade na inkluziji. Ako Amerika ne proširi institucije i ne omogući pristup nagradama koje one donose, nastaviće da se raspada.
Braća koja trče – Istraživanjem trojice braće, prvoklasnih atletičara, ponuđena je teorija da definitivno ne postoji jedan jedini ispravan način da se dete oblikuje u vrhunskog sportistu. Štaviše, jednake šanse za uspeh u određenom sportu ima i ako se uporedo bavi i drugim sportovima.
Varanje na fakultetu kao globalni biznis – Otkada je Ameriku potresla „afera elitni fakulteti“, definitivno je utvrđeno da varanje na fakultetima predstavlja masovnu pojavu, a naječšće u vidu plagijata koje studenti podnose kao svoje radove, a koje im – za novac, razume se – pišu studenti i diplomci iz Kenije.
Kloniranje kućnih ljubimaca – Smrt kućnog ljubimca može da bude užasno stresan događaj; međutim, Kinezi imaju rešenje i za ovaj problem – kloniranje. Ipak, još uvek nije moguće presaditi (o)sećanja ljubimaca, iako neki naučnici veruju da će i to biti moguće u budućnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Povratak Sare Konor – Karijeru Linde Hamilton obeležila je upravo uloga Sare Konor u čuvenom „Terminatoru“ sa Arnoldom Švarcenegerom. Iako je Linda mislila da je film iza nje, ponovo je odigrala ulogu svog života u novom filmu „Terminator: Dark Fate“.
Zašto je teško dobro se naspavati – Aplikacije za praćenje sna koji bi trebalo da nam pomognu da spavamo kvalitetnije ili makar duže sve su popularnije. Ipak, stručnjaci smatraju da ne samo da mogu biti neefikasne, već i kontraproduktivne.
Japanske tate u problemu – Japan je jedna od zemalja sa najbolje uređenim sistemom porodiljskog odsustva koje podrazumeva i novopečene očeve. U teoriji, doduše. U praksi se Japanci uglavnom susreću sa odmazdom na radnom mestu i odsustvo im se skoro po pravilu obije o glavu.
Čitajte i zašto bosanske izbeglice napuštaju Sent Luis, američki grad koji su oživeli, zašto su u Libanu sve popularnija masovna venčanja, nova otkrića u vezi sa lekom za rakom, šta podrazumeva posao diplomate za tehnologiju, kako prehrambena industrija utiče na globalnu politiku, u čemu je moć filma „Hustlers„, kako Stiven King vidi odnos stvarnosti i fikcije, zašto je Edi Marfi odlučio da se vrati na scenu, hoće li Afrika zaigrati vrhunsku košarku, kako izgledaju „nedolični“ planovi za rekonstrukciju železničke stanice u Parizu, može li se performans prodavati kolekcionarima kao konvencionalna umetnost, hoće li Olimpijske igre obeležiti protesti sportista, da li i kako psihodelične supstance mogu pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, kako je najlakše – i sve popularnije – hakovati nekoga, o čemu govori nova biografija Suzan Zontag, kako Kina vrbuje špijune, može li se uspeti u tehnološkoj industriji iako ste u srednjim godinama i zašto u Francuskoj ima toliko nasilja nad ženama.
Tagovi
