Volstrit je dugo egzistirao kao paralelni univerzum čiji se lideri, u medijima neretko predstavljani kao zle autokrate, mogu percipirati i kao heroji kada se njihove aktivnosti ispostave povoljnim za ekonomiju. Ovaj raskorak dostigao je još ekstremniji oblik.
Stav onih kritički nastrojenih je da živimo u sve neliberalnijem dobu koje obiluje opasno nepredvidivim strongmenima. Najčešći primeri podrazumevaju brazilskog predsednika Žaira Bolsonara koji je prošlog meseca pred Ujedinjenim nacijama odlučno branio svoju vladu od optužbi da ignoriše požare u Amazoniji; egipatskog predsednika Abdel Fataha el Sisija na čelu okrutnog, vojskom potporenog režima koji se nedavno našao na meti demonstranata; i saudijskog princa Muhameda bin Salmana koga mnogi osuđuju za ubistvo novinara Džamala Kašogija.
Globalni investitori, sa druge strane, ovu trojku posmatraju kao obećavajuće ekonomske reformatore u skladu sa mejnstrim strategijom koju kao da su pisali analitičari Međunarodnog monetarnog fonda. Tržišta ih u skladu sa tim nagrađuju. Brazil sa Bolsonarom na čelu i Saudijska Arabija pod Bin Salmanom rangiraju se kao najpoželjnija tržišta na svetu. Sve do pre nekoliko nedelja, najuspešnije tržište u ovoj godini bilo je egipatsko. Surova stvarnost je da su tržišta amoralna, instinktivno neutralni barometri ekonomskih dostignuća, i da će ponekad ignorisati brutalnost i ekscese strongmena iz jednog prostog razloga: uz malo ili bez ikakvog otpora zakonodavnih, sudskih i drugih nezavisnih organa, strongmeni mogu da proguraju značajne reforme – naročito u ekonomijama koje su u razvoju, a političke institucije i vladavina zakona relativno slabe. Pregledom podataka za 150 zemalja u periodu između 1950. i 2010. godine, otkrio sam 43 slučaja u kojima je rast ekonomije čitavu deceniju u kontinuitetu iznosio sedam ili više odsto. Na čelu zapanjujućih 35 tih ekonomija – više od 80 odsto njih – nalazile su se autokrate.
Mana je što su nacije koje su podređene kapricima autokrata takođe ranjive na oscilacije u rastu. Na uzorku od istih 150 zemalja, u 138 slučajeva rast ekonomije čitavu deceniju nije prešao tri odsto, a stotinu njih vodile su autokrate.
Tržišta osećaju nepouzdanu prirodu ekonomija koje predvode autokrate i polažu na njih mnogo do trenutka kada ekonomske reforme počnu da gube na snazi. Berza je uživala rapidni rast pod autokratama koje su ustanovile politike visokog rasta, poput Augusta Pinočea u Čileu, Suharta u Indoneziji i Mahatira Muhameda u Maleziji sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih.
Posle 2000. godine, kontrolu je preuzela nova generacija ljubimaca autokratskog tržišta, predvođena ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom. U prvim mandatima dvojice lidera, tržišta u Rusiji i Turskoj uvećana su za sto procentnih poena i 300 odsto brže od prosečnog rasta u zemljama u razvoju. Kada su investitori kasnije okrenuli leđa Rusiji i Turskoj, nisu to učinili zato što su lideri postali još veće autokrate, već zato što su prestali da guraju snažne ekonomske reforme.
Tržišta, pre svega, traže finansijsku stabilnost; ona je neophodan uslov za solidan rast. Iako danas postoje brojne razlike između Bolsonara, Sisija i Salmana, svaki od njih preduzeo je neophodne korake ka stabilizaciji ekonomije.
Bolsonaro sprema udar na birokratiju, planira prodaju državnih preduzeća i rezanje penzija za 250 milijardi dolara zbog kojih bi Brazil mogao da bankrotira. Sisi je, delom da bi osigurao pomoć MMF-a, podigao porez na kapital i subvencije za naftu smanjio za 50 odsto. Princ Muhamed je rešio da se pozabavi svim bogatim Saudijcima koji su izbegavali plaćanje poreza.
U izveštajima Volstrita o Brazilu, Egiptu i Saudijskoj Arabiji jedva da se pominju autokratske tendencije. Umesto toga, navodi se da su reforme i dalje u toku u Saudijskoj Arabiji, da Egipat, štaviše, sprovodi najbolje reforme u čitavoj oblasti, a da je, ako se pita tržište, ovo Bolsonarova poslednja prilika da reformiše nacionalnu ekonomiju.
Bolsonara su u maju demonstranti sa Menhetna ispratili povicima “fašista”, nedugo pošto su ministra ekonomije u njegovoj vladi, Paula Gedesa školovanog na Univerzitetu u Čikagu, globalni investitori na polugodišnjem okupljanju MMF-a u Vašingtonu pozdravili kao spasitelja. Jedna učesnica tog skupa rekla mi je da je Gedesov govor u kojem je predstavio Bolsonarove planove za slobodno tržište bio “najinspirativniji” govor koji je ikada čula na toj konferenciji.
Osobina koju novi strongmeni dele je tendencija da se zamagle ideološke linije. Neliberalna politika često se kombinuje sa eklektičnom ekonomijom tako da je teško pozicionirati je na tradicionalnom spektru levica-desnica. Najistaknutiji primer toga je predsednik Donald Tramp, šampion plavih okovratnika i smanjivanja poreza za bogate.
Nije reč o tome da su ljudi sa Volstrita sami po sebi amoralni, niti da ih ne dotiču ekscesi autokrata, ali je njihov posao da filtriraju naslove u kojima su predsednici i premijeri strongmeni predstavljeni kao okrutni zlikovci i fokusiraju se na pitanje hoće li njihova politika podstaći rast.
Analiza / Piše Rušir Šarma
Tekst iz novog broja Njujork tajmsa na srpskom jeziku koji svi čitaoci kao poklon dobijaju uz novi broj Nedeljnika koji je na kioscima od četvrtka, 10. oktobra.
© 2019 The New York Times
U novom broju Njujork tajmsa čitajte i:
Nigerijski ekstremisti – Rat Nigerije sa ekstremistima traje već čitavu deceniju, a oružanici Boko Harama i dalje haraju nekažnjeni zemljom. Njihovi borci imaju naprednije dronove od vojske i vrlo su dobro naoružani zahvaljujući napadima na vojne brigade. Napade izvode skoro svakodnevno, a za stanovništvo u pojedinim područjima mir deluje kao utopija udaljena svetlosnim godinama.
Moralna kriza na američkim granicama – Otkada je Trampova administracija pooštrila mere protiv imigracije i predvidela čak i odvajanje migrantske dece od roditelja koji borave u pretrpanim kampovima, pogranična policija SAD zapala je u moralnu krizu: ljudi ih mrze, nazivaju izdajnicima i ubicama dece, a među agentima sve je veća stopa samoubistava.
Brejkdenseri na Olimpijadi – Nove generacije olimpijaca briljiraju u netradicionalnim sportovima, a prošle godine u olkviru Olimpijskih igara mladih održano je prvo brejkdens takmičenje. Mladi brejkdenseri sanjaju da će i oni, posle prilike za surfere, skejtbordere i kajtbordere, kući doneti pravo olimpijsko zlato.
Meritokratija uništava Ameriku – Dejvid Bruks u svojoj kolumni piše o dve vrste meritokratije u Americi i navodi da ona ekskluzivna uništava zemlju: institucije svoj uticaj mere brojem ljudi koje mogu da odbiju, umesto da rade na inkluziji. Ako Amerika ne proširi institucije i ne omogući pristup nagradama koje one donose, nastaviće da se raspada.
Braća koja trče – Istraživanjem trojice braće, prvoklasnih atletičara, ponuđena je teorija da definitivno ne postoji jedan jedini ispravan način da se dete oblikuje u vrhunskog sportistu. Štaviše, jednake šanse za uspeh u određenom sportu ima i ako se uporedo bavi i drugim sportovima.
Varanje na fakultetu kao globalni biznis – Otkada je Ameriku potresla “afera elitni fakulteti”, definitivno je utvrđeno da varanje na fakultetima predstavlja masovnu pojavu, a naječšće u vidu plagijata koje studenti podnose kao svoje radove, a koje im – za novac, razume se – pišu studenti i diplomci iz Kenije.
Kloniranje kućnih ljubimaca – Smrt kućnog ljubimca može da bude užasno stresan događaj; međutim, Kinezi imaju rešenje i za ovaj problem – kloniranje. Ipak, još uvek nije moguće presaditi (o)sećanja ljubimaca, iako neki naučnici veruju da će i to biti moguće u budućnosti zahvaljujući veštačkoj inteligenciji.
Povratak Sare Konor – Karijeru Linde Hamilton obeležila je upravo uloga Sare Konor u čuvenom “Terminatoru” sa Arnoldom Švarcenegerom. Iako je Linda mislila da je film iza nje, ponovo je odigrala ulogu svog života u novom filmu “Terminator: Dark Fate”.
Zašto je teško dobro se naspavati – Aplikacije za praćenje sna koji bi trebalo da nam pomognu da spavamo kvalitetnije ili makar duže sve su popularnije. Ipak, stručnjaci smatraju da ne samo da mogu biti neefikasne, već i kontraproduktivne.
Japanske tate u problemu – Japan je jedna od zemalja sa najbolje uređenim sistemom porodiljskog odsustva koje podrazumeva i novopečene očeve. U teoriji, doduše. U praksi se Japanci uglavnom susreću sa odmazdom na radnom mestu i odsustvo im se skoro po pravilu obije o glavu.
Čitajte i zašto bosanske izbeglice napuštaju Sent Luis, američki grad koji su oživeli, zašto su u Libanu sve popularnija masovna venčanja, nova otkrića u vezi sa lekom za rakom, šta podrazumeva posao diplomate za tehnologiju, kako prehrambena industrija utiče na globalnu politiku, u čemu je moć filma “Hustlers“, kako Stiven King vidi odnos stvarnosti i fikcije, zašto je Edi Marfi odlučio da se vrati na scenu, hoće li Afrika zaigrati vrhunsku košarku, kako izgledaju “nedolični” planovi za rekonstrukciju železničke stanice u Parizu, može li se performans prodavati kolekcionarima kao konvencionalna umetnost, hoće li Olimpijske igre obeležiti protesti sportista, da li i kako psihodelične supstance mogu pomoći u poboljšanju mentalnog zdravlja, kako je najlakše – i sve popularnije – hakovati nekoga, o čemu govori nova biografija Suzan Zontag, kako Kina vrbuje špijune, može li se uspeti u tehnološkoj industriji iako ste u srednjim godinama i zašto u Francuskoj ima toliko nasilja nad ženama.
Tagovi
