U pitanju je projekat ozelenjavanja naše škole, tzv. zelena transformacija koja ima za cilj prelazak na ekološki održivije radne procedure i infrastrukturno upodobljavanje u ovom pravcu. Na krovu zgrade fakulteta postavićemo solarne panele kojima postajemo prosumeri – većinski trošimo struju koja proizvodimo i koja dolazi iz zelenog izvora. Jasno je da ćemo ovim značajno smanjiti štetne emisije sopstvenog rada, ali i uticati na lokalno – a posebno ekspanzivno rastuće biznis okruženje, te ih inspirisati na slične korake. Pored ovoga ulazimo u dugoročni strateški proces adaptacije sopstvenog načina rada i organizacione kulture, orijentisan ka eko-zakoretu FDU-a kao ustanove obrazovanja i kulture, ali i ekološkom osvešćivanju svakog pojedinca koji čini FDU zajednicu.
POMENULI STE KULTURU – KOLIKO KULTURNE ORGANIZACIJE DOPRINOSE RAZVOJU EKOLOŠKE SVESTU DRUŠTVA?
Postoje dva odgovora na ovo pitanje. Prvi je afirmativan i odnosi se na činjenicu da sve veći broj filmova, predstava, izložbi, festivala u svojim narativima koristi eko tematiku. Ako tome dodamo i to da su vrlo često baš umetnici i kulturni radnici u prvim redovima aktivističkih akcija u ovom kontekstu, deluje da je kulturno polje solidno angažovano u razvoju ekološke svesti društva. Međutim, odgovor je i krajnje negativan jer zapravo ni jedna kulturna ustanova (kao ni organizacije sa nezavisne scene) ne posluje ekološki održivo. Da pojednostavim, predstava ili film mogu da govore o zelenoj temi, ali ako njihova produkcija nije zelena, sve gubi smisao.
ŠTA JE ONDA REŠENJE?
Neophodno je ući u sistemski proces zelene tranzicije kulturnog polja, s ciljem smanjivanja sopstvenog otiska, ali (još važnije) i komuniciranja ovakve orijentacije, te davanja pozitivnog primera građanima. U tom smislu, projekat Zeleni FDU okrenut je promovisanju zelenih ideja unutar stručne zajednice kroz različite programe promocije i animacije, a važan deo projekta je i otvaranje FDU punionice baterija namenjene lokalnim filmsko-televizijskim produkcijskim kućama. Naime, na osnovu proračuna koju su uradile kolege sa ETF-a, uvideli smo da ćemo u prolećnim i letnjim mesecima ostvarivati značajan višak proizvedene energije, pa smo rešili da ovo iskoristimo nudeći av-produkcijama da potpuno besplatno pune svoje baterije za reflektore, kamere i sl. Na taj način oni će smanjiti svoje emisije i približiti svoj rad aktuelnim ekološkim standardima, koji postaju prvorazredni kriterijum za finansiranje iz EU fondova.
NA KRAJU, VRATIMO SE NA OBRAZOVANJE – KOJI SU NAČINI UTICAJA OVOG SEKTORA
Ono što sam rekao za kulturu, važi i za polje (visokog) obrazovanja. Podrazumeva se da je potrebno adaptirati studijske programe i kurikulume uvođenjem teme ekološke održivosti različitih struka i obrazovnih profila, ali je podjednako neophodno ući u reformu načina rada naših fakulteta i univerziteta. Mi na FDU godinama u nazad pravimo stidljive korake u ovom pravcu, zbog čega smo pre godina rešili da objektivno skeniramo svoje resurse i kapacitete, mapiramo moguće sagovornike i partnere i definišemo dugoročni strateški plan zelene tranzicije. Već smo dobili logističku podršku Opštine NB i finansijsku Ministarstva prosvete i UNDP-a, a u pregovorima smo i sa Ministarstvom energetike. Iskreno govoreći, deluje mi da ljudi načelno imaju sluha za naše ideje i da ih prepoznaju kao značajne, pa se nadam da će ovaj projekat poslužiti ne samo kao primer uspešne prakse ozelenjavanja fakulteta u Srbiji, već i primer uspešne među-sektorske i među-resorne saradnje.