U junu se održavaju još jedni izbori na kojima treba da se izabere opozicija. I to ovog puta tako što će pola opozicije da učestvuje na njima, a pola neće. Sledi singapurski model, u kojem je stranka na vlasti nepromenjiva, a opozicija se bira, pa pomalo i ubacuje u odlučivanje. Vučić je bio fasciniran Singapurom, samo što mi nemamo šanse da budemo Singapur – Zapad na Istoku, pošto smo mi potpuno suprotno, Istok na Zapadu.
To se pojačava od 2012, kada je zemlju zahvatio cunami populizma, neviđen od Tita, koga bi mrtvog u Hrvatsku da pošalje naprednjački gradonačelnik. Ni Milošević nije vladao tako pošto nije imao šansu da vlada na svakoj opštini, ni na prvim izborima. Ujedinjena opozicija ima samo jednu tehniku političke borbe protiv takvih režima, od Istanbula do Pešte via Beograd. A mi obrnuti proces. Vlast se ukrupnjuje, od socijalista i radikala, do raznih Zavetnika, javnih i tajnih, a opozicija se deli u ideološke kolone, kao da joj je vlast nadomak ruke.
Beograd je mamac sve vreme, i to toliko da će glasanje u Srbiji na kraju da se svede na beogradski pašaluk.
CEO TEKST PROČITAJTE U PRAZNIČNOM DVOBROJU NEDELJNIKA KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 25. APRIL
UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG NEDELJNIKA NA POKLON DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“.
Tagovi
