„Ukrajina mora da mobiliše više mladih ljudi“: Problemi na istočnom frontu

Nešto više od 15 kilometara istočno od garnizonskog grada Lajman, na istočnom frontu Ukrajine, vodi se teška višemesečna borba. Nekada zelena borova šuma svela se na izgorele panjeve, sve kako bi
se uništila skloništa ukrajinske vojske.

Zbog intenziviranih napada, ukrajinski komandanti su tamo rasporedili pešadijsku brigadu Azov. Njihov zadatak je da odbiju stalne, neretko i 24-časovne napade. Brigada povremeno peške izvodi opasne kontranapade, kaže načelnik jednog štaba brigade Azov, Bohdan Krotevič.

Slaba vidljivost i neadekvatnost opreme u toj sredini otežava borbu. Prednost Rusa je po tom pitanju pet prema jedan, a u nekim regijama fronta, kao što je Avdijevka, razlika je bliža deset prema jedan. To mesto je palo u ruske ruke tokom zime.

Napadi ruskih dronova su takođe u porastu, dodao je vojnik, i to pomaže Moskvi da napreduje. Ali možda najozbiljniji problem sa kojim se branioci suočavaju jesu ruske klizave bombe, koje su iz vazduha lansirali avioni Su-34 i Su-35 sa udaljenosti od čak 70 km. Ovo su umereno precizno oružje, ako slučajno padne na metu, može da izazove pustoš na zemlji.

Makas, štabni narednik u drugom bataljonu, kaže da „čak 100 do 150 kliznih bombi može biti lansirano dnevno“. Oružje može da sadrži 500 kilograma ili 1,5 tonu eksploziva, a ta druga količina može da „raznese krater širok 30 metara i dubok 7 do 10 metara“, kažu iz ukrajinske vojske.

Vojnici na liniji fronta se razumljivo plaše većih bombi – a presretanje bombi ili aviona, zadatak je protivvazdušne odbrane – čega Ukrajina nema dovoljno – ili eventualno borbenih aviona F-16 naoružanih raketama dugog dometa. Malo je verovatno da će zapadni mlaznjaci biti spremni, sa sve obučenim pilotima, pre kraja godine, a i njihov konačni broj je neizvestan.

Ukrajina je u februaru pomerila jedan od svojih nekoliko sistema protivvazdušne odbrane „Patriot“ na front, izbacivši 10 Su-34 i dva Su-35.

Neravnoteži u naoružanju, doprineo je i dugi prekid američke vojne pomoći, koja je nastavljena tek ove nedelje, ali i sporim razvojem evropske proizvodnje oružja. Narednici kažu da su takva ograničenja počela su da utiču na ukrajinski moral.

Čelnici ukrajinske vojske javno priznaju da je mobilisanje većeg broja ljudi za borbu postao izazov, pri čemu neki beže iz zemlje ili razmišljaju o tome – dok se drugi fokusiraju na pronalaženje jedinica u kojima ih komandanti neće izlagati nepotrebnim rizicima.

Nedavne provene su da Rusija ima između 400.000 i 500.000 vojnika koji se bore u Ukrajini, dakle, postoji hitna potreba za još branilaca. Postoji uverenje da će Moskva uskoro proširiti napad.

Pre dve nedelje, glavnokomandujući Ukrajine, general-pukovnik Oleksandr Srskij, rekao je da se „situacija na istočnom frontu značajno pogoršala” i da period suvog i toplijeg vremena olakšava nove ruske napade tenkovima i oklopnim vozilima.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba procenila je da se 20.000 do 25.000 Rusa okuplja zapadno od Bahmuta u blizini Časiv Jara, gde ciljaju zauzimanje uzvišica u centralnom Donbasu.

To da je Zapad prepoznao da je Ukrajini neophodna pomoć, može se zaključiti iz pomoći koja iz SAD je Kijevu isporučena – paket u iznosu milijarde dolara. Dodatni paket od 500 miliona funti koji je najavila Velika Britanija takođe uključuje 400 oklopnih vozila.

Stručnjaci procenjuju da će u narednim rundama borbe, Ukrajini biti potrebna dodatna pomoć. Naredna godina će biti teška i možda će Ukrajina morati da ustupi više teritorije“, kaže Metju Savil, analitičar londonskog instituta za istraživanje Kraljevskog ujedinjenog instituta.

Ukrajina je mnogo manja zemlja, a mora da pronađe način da mobiliše veliki broj mladih ljudi. „Prosečna starost ukrajinske vojske je 43 godine“, kaže Savil, „a to znači da će Ukrajina morati da mobiliše više mladih ljudi koje su do sada pokušavali da zaštite“.