„Znate šta najviše mrzim“, pitao je Donald Tramp svoje pristalice u sredu uveče u Mičigenu i nastavio: „Kada ti momci dođu na televiziju, i predstavljaju se kao stručnjaci. Znate… Veliki stručnjaci koji nikada ništa nisu uradili u svom životu. I krenu da govore da imamo dva nepopularna kandidata, oba, i Bajdena i Trampa“.
Dok ga je gomila obožavalaca pomno posmatrala, Tramp je ispred velikog natpisa „Make America Great Again“ (MAGA) i aviona sa džinovskim zlatnim slovima „Tramp“ – objašnjavao: „Nisam nepopularan!“
Istraživanja javnog mnjenja se, međutim, razlikuju od njegovih tvrdnji. Ankete pokazuju da Tramp ima nizak rejting pre svega zbog zabrinutosti birača povodom njegovog stava o abortusu, četiri krivična postupka koja se protiv njega vode i zbog pretnje koju predstavlja po ustavnu demokratiju. Na njegovu sreću, Bajden ima loš rejting zbog politika koje se odnose na ekonomiju i inflaciju, imigraciju i vođenje rata u Gazi.
Danas, šest meseci pre jednog od najneizvesnijih glasanja u američkoj istoriji, samo bi budala mogla da se kladi i pretpostavlja kakav će njegov ishod biti, piše The Guardian.
Lari Džejkobs, direktor centra za proučavanje politike i upravljanja na Univerzitetu u Minesoti, kaže da je Bajdenova pobeda gotovo nezamisliva, s obzirom na to da građani imaju mnogo zamerki na njegovu politiku. Prva stvar je visoka inflacija, i samim tim, pad ekonomije. Drugo, postoji znak da se demokratska koalicija raspada, ako pogledamo vanredne proteste i hapšenja mladih u univerzitetskim kampusima.
„Ako to imamo u vidu, pitamo se da li bi i kako Bajden uopšte mogao da pobedi? A onda se okrenemo Trampu i postavimo pitanje, kako bi kandidat koji svojom kandidaturom direktno prkosi volji birača mogao da pobedi? Oba izbora su nelogična“, objašnjava Džejkobs.
Bajden (81) i Tramp (77) su dva najstarija čoveka koja su ikada vodila Belu kuću, a američki birači biraju jednog od njih dvojice.
Međutim, činjenica je, da je usled globalne epidemije, zbog koje je umrlo više od milion Amerikanaca, napada na Kapitol 6. januara 2021. godine, odluke Vrhovnog suda da ukine ustavno pravo na abortus i Bajdenovog odnošenja prema ratovima u Gazi i Ukrajini – situacija krajnje nestabilna.
Frank Lunc, politički konsultant i anketar, rekao je da oktobarskog iznenađenja neće biti jer je „svake nedelje oktobarsko iznenađenje“.
„Moramo da se naviknemo na nepredvidivost. Zbog toga je veoma opasno davati ikakve prognoze u ovakvom okruženju, jer se stvari tako brzo menjaju“, kaže Lunc.
Nacionalne ankete uglavnom pokazuju da Tramp vodi u odnosu Bajdena za oko 1,5 procentnih poena, što znači da Bajden beleži pad od oko šest poena u odnosu na izbore 2020. godine. Tramp drži prednost u državama koje će odlučivati o najvažnijem izbornom kolegijumu.
Lunc kaže da Trampu pomažu tri grupe koje su mu krenule u susret u poslednje tri godine: mladi Afroamerikanci u Džordžiji i Severnoj Karolini; Latino glasači u Arizoni i Nevadi; sindikatski glasači u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu.
„Bajden je slabiji, ali Tramp ume da sabotira sopstvenu kampanju, iako nije ni svestan da to radi. To nije nešto što će Bajden učiniti. Zato ne treba govoriti da je Tramp u prednosti, jer se to u jednom danu može preokrenuti.“
Ankete pokazuju da ekonomija ostaje pitanje broj 1 za birače.
„Da li vam je bolje nego pre četiri godine“, pitanje je koje je pokazalo da cene osnovnih životnih namirnica kao što su hleb, jaja i benzin opterećuju glasače.
Bajden je progurao ogromne ekonomske podsticaje i pakete za infrastrukturu, kako bi podstakao industrijsku proizvodnju, ali je do sada dobio malo kredita od glasača. Ankete pokazuju da birači veruju da im je bilo bolje tokom Trampovog predsedavanja, iako podaci govore drugačije.
I republikanci i demokrate kritikovali su i Bajdenovo postupanje sa u vezi sa imigracijom. Lunc dodaje da je „Džo Bajden po tom pitanju dosta podbacio i da je to činjenica“.
S druge strane, Bajden je predvodio odgovor zapadnih vlada na rusku invaziju na Ukrajinu. Ubedio je saveznike da Rusiju treba kazniti, a da treba podržati Kijev. Pružio vojnu pomoć Izraelu u vođenju njegovog sukoba sa Hamasom u Gazi, i istovremeno se zalaže za veću humanitarnu pomoć. Zbog toga se Bajden suočio sa oštrim kritikama pojedinih demokrata koje se zalažu za prekid vatre ili oštriju retoriku prema izraelskoj operaciji u Gazi.
Intenziviranje studentskih protesta zbog rata u Gazi takođe bi moglo da naškodi njegovoj kandidaturi za reizbor, jer republikanci i desničarski mediji nastoje da prikažu uglavnom mirne demonstracije kao nasilne i antisemitske, nadajući se da će izazvati podele među demokratama i promovisati osećaj nacionalnog haosa.
Tagovi
