Morao sam da se slikam sa policajkom ispred stadiona Mančester junajteda. Delovala je kao iz moje omiljene serije „Happy Valley“. Ili iz neke od mojih omiljenih detektivskih serija. A onda ulazimo na Old Traford, dom fudbalera Mančester junajteda. AS je devedesetih godina govorio „dom fudbalera Čelsija, Junajteda, Arsenala, Njukasla…“ i tako bi počinjao prenose utakmice sa Britanskog ostrva, Premijer lige…
Tih devedesetih godina gledao sam sve te prenose Premijer lige i nisam verovao da bih ikad osim na TV-u mogao da ih vidim. O tome razmišljam dok se penjem stepenicama tribine Old Traforda. AIK banka je omogućila da se nađem u „domu fudbalera Man Utd“.
Okej, četvrti put sam u Mančesteru ali nikad nisam gledao tekmu. Dok sa razglasa ide „I wanna be adored“ od The Stone Roses, kapiram da sam za pola godine dva puta nadoknađivao propuštenu mladost u devedesetim pod sankcijama.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS