Evropska turneja kineskog predsednika Si Đinpinga ima, pre svega, antiamerički predznak i kipi od želje da pokaže pukotine na Starom kontinentu koje Kina sa lakoćom popunjava. Izbor Francuske, Srbije i Mađarske duboko je simboličan, što u kineskom poimanju politike ima veoma dubok značaj. Prisustvo Sijeve supruge Peng Lijuan je konkretan pokazatelj Sijeve namere da predstavi posete Parizu, Beogradu i Budimpešti kao prijateljske i srdačne a ne samo radne.
Pariz je izabran iz nekoliko razloga i svi su, na ovaj ili onaj način, vezani za Ameriku. Si je sa posetom Jelisejskoj palati obeležio 60 godina diplomatskih odnosa Kine i Francuske, sa jasnom aluzijom na Šarla de Gola, jednog od najvećih, ako ne i najvećeg, „antiameričkog“ lidera u posleratnoj Evropi. De Gol nije bio samo prvi zapadnoevropski političar koji je uspostavio relacije sa Pekingom, već je i izveo Francusku iz komandnog lanca NATO-a i zagovarao je neutralnost Evrope u Hladnom ratu, što u Pekingu posebno cene.
Drugi motiv Sijeve posete Francuskoj jeste očekivanje potvrde Emanuela Makrona da EU neće pomagati Tajvanu u slučaju kineskog napada, kao i da će EU vagati pažljivo svoju poziciju u sve izvesnijem novom hladnom ratu između Pekinga i Vašingtona, odnosno da će biti više posmatrač nego učesnik. Ili kako je to Makron definisao – ako smo saveznici Amerike, nismo njeni vazali.
Imajući u vidu da je EU najveći trgovinski partner Kine, jasno je da Peking mora da osigura neutralnu poziciju EU ako želi da zadrži kakve-takve šanse da ostane na nogama u hladnom ratu sa SAD. Važan detalj su i najavljene EU carine na kineske električne automobile i drugu visokotehnološku robu kao odgovor na kinesko nelojalno ponašanje, to jest davanje državnih subvencija za izvoznike koji žele da kreiraju monopol na evropskom tržištu ili da doprinesu deindustrijalizaciji EU.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
