Velika životna ispovest Steve Grabovca, dobitnik NIN-ove nagrade za roman „Poslije zabave“, za novi broj Nedeljnika.
***
Kako pamtite to vreme u logoru? Po kojim detaljima vam je ostalo u sećanju? Jeste li maltretirani?
Fizički nisam. Niko mi čvoku nije opalio za tih sedam, ili malo više dana. Ali sam prisustvovao najgorim stvarima koje su ljudi u stanju da urade nekim drugim ljudima. Mi smo bili u nekakvim podrumskim prostorijama i do svjetlosti su vodile stepenice. Sjećam se da sam godinama imao fobiju od zvuka koji proizvode ljudska stopala na stepenicama. To je bio zvuk početka mučenja. Onda bi odvrnuli muziku i počelo bi. Nemam ja dokaze da su oni svaki put uz glasnu muziku, koja zaglušuje kukanje, silovali ili ubijali, možda su nekad i samo dernečili, ali pamtim taj osjećaj.
Pamtite li i neku od pesama koje su voleli da slušaju u tim trenucima?
Bilo ih je raznih, borbenih. Pamtim Alena Slavicu, „Dao sam ti dušu, srce sam ti dao“. Godinama sam posle mrzio tu pjesmu, ali danas je mogu slušati.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS