Vučevićeva vlada radiće kao „izvršno veće“ i nastaviće se oprobana igra moći da biti ministar ne znači uvek i pravu moć „po difoltu“. Darko Glišić kao predsednik Izvršnog odbora SNS i iskusni glavni operativac stranke u tom smislu znači koordinaciju partijske i ministarske moći. Ni biti naprednjački predsednik neke opštine ne znači da ste bitniji od naprednjačkog poverenika za tu opštinu. Naprednjaci ne mogu baš da formalizuju svoje ćelije (odbore) u radnim organizacijama (ne samo javnim preduzećima već i mnogim privatnim firmama koje su vezane za državu), što ne znači da ih nemaju. Kao što je nekad, doduše zvanično, Savez komunista imao takve organizacije. Neformalni naprednjački poverenik za neku radnu organizaciju često ima veću moć nego direktor te organizacije koga su čak naprednjaci postavili na to mesto. To je kapilarna partija i njena moć. Sastav Vučevićevog kabineta pokazuje da su ministri postali (pa i „reciklirani“), oni koji imaju partijsku moć, odnosno utemeljenje u partiji. Što bi komunisti rekli – „u bazi“. Jer partija je osnovni izvor legitimiteta. Možda je Vučević uspeo da progura jednog do dva svoja novosadska kadra, jeste Vučić sve i svja, ali greše oni koji misle da on ne sluša šta mu govori Siniša Mali i još poneko.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 9. MAJA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Nedeljnik 643
Tagovi
